Pismo bez izvinjenja на блогу корисника Милош Јеремић

Tekst je prvi put objavljen kao reakcija  povodom "Otvorenog pisma hrvatske profesorke Ankice Benček", koja se izvinila učenicima što ih je savetovala da uče (Blic online, Vesti, Svet, 4. februar, 12.46). Neke stvari nisam mogao da prećutim, pa sam napisao "Pismo bez izvinjenja" koje je prvo objavio "Blic", kasnije još neki mediji, a pre nekoliko meseci su ga pročitali i u "Buđenju". Izvinjavam se onima koji su ga čitali, ali mislim da mu je mesto ovde...


Nam et ipsa scientia potestas est. (Frensis Bekon)

 

Želim da vam saopštim da sam u svemu čemu sam vas učio i čemu vas učim bio u pravu, sve što sam govorio na svojim časovima sada naglašavam i stojim iza svega toga svojom strukom, savešću i celokupnom egzistencijom. Svoj posao sam nekada radio za tridesetak maraka (petnaestak evra), nekada za nešto više od pet stotina, radim ga za nešto manje od četiri stotine, a radiću ga za više hiljada ili besplatno sa istom predanošću. Kada bih imao priliku da ponovo biram profesiju izabrao bih ovu istu – možda ne u istoj zemlji ili sa istim uzrastom – ali bih se svakako opredelio da podučavam (kao što jednom reče Herodot da bi svako narod kada bi mogao da bira bogove izabrao svoje, tako bih i ja izabrao svog „boga“ ). Ne kajem se nizašta i ne osećam se krivim, sve sam uradio smišljeno i preuzimam odgovornost za svoje postupke.

Naravno, ima prostora za izvinjenje. Ako sam nekada u trenutku slabosti tvrdio da se znanje ne isplati, ako sam dao ocenu višu od one koju ste zaslužili, ako je na nekom od mojih časova bilo dosadno (ja znam da je bilo dosta takvih časova), ako nekome od vas nisam posvetio dovoljno pažnje zbog svog neznanja ili manjka iskustva i stručnosti, ako nisam uspevao da vas motivišem ili da vam objasnim gradivo – onda se izvinjavam.

Znam da mnogi nastavnici posustaju u svojim ubeđenjima i idejama i to mogu da razumem. Pre više od dvadeset godina jedna pevaljka upravo pristigla na državnu televiziju sa Ibarske magistrale je izjavila: „Škola je za one koji ne umeju da se snađu u životu“. Danas se ta ideja odomaćila, a prosvetni radnici su postali oni koji ometaju učenike koji su došli u školu da uzmu svedočanstva sa visokim ocenama i diplome. Zato su počeli da se otvaraju fakulteti čija imena više liče na nazive supermarketa i sportskih saveza nego na nazive obrazovnih institucija, a uskoro će se to dogoditi i sa srednjim školama. U škole se dakle, ne dolazi po znanje, već po ocene.

Naravno, pomislićete, normalno je da se u škole dolazi radi znanja. Grešite! U škole se dolazilo po znanje do kraja prve polovine dvadesetog veka. Danas škole treba da kod učenika razvijaju veštine, kreativnost, društvenost, slobodu mišljenja, empatiju. Škole danas moraju da deluju svim svojim snagama kao zdrava zajednica koja u saradnji sa državom, lokalnom samoupravom, učenicima i roditeljima ojačava učenike u svakom pogledu.

Nije nezdrav odnos prema obrazovanju nastao pre deset ili dvadeset godina. Kult nepismenosti u Srbiji razvija se vekovima. Naši najobrazovaniji sunarodnici su bili ili progonjeni ili su sami napustili Srbiju. Dositej je u Srbiji proveo četiri godine (i dan danas ga pominju kao „kugu koju treba iskoreniti“), Vuk je uglavnom živeo u Beču, Tesla je izdržao trideset šest sati, Milankovićev kalendar kao izmenjen julijanski kalendar prihvatila je većina pravoslavnih crkava, ali ne srpska. Imena ovih naučnika znamo, imena progonitelja su nestala... Komunistička ideja „dobrih partijskih drugara“ samo je stigla na plodno tle, pa je omogućila svršenom mašinbravaru i nesvršenom agronomu da postanu članovi Srpske akadekmije nauka i umetnosti. U ovom ludilu se izgubila veza sa realnošću – potomci „partijsko-drugarske“ elite počeli su da umišljaju kako su zaista veliki intelektualci. Lažovi su počeli da veruju u svoje laži, naravno zahvaljujući onima koji su odlučili da im veruju, jer prijatno je imati elitu blizu sebe koja deli tvoje ideje – posebno ako su fašističke. Umišljeni intelektualci poveli su umišljenu naciju. Kuda? Pokušajte sami da se setite kuda mogu da stignu, a ako ne možete prisetite se sjajne Domanovićeve pripovetke „Vođa“ (hmmm, naslov ove pripovetke na nemačkom je „Firer“). Nije Domanović bio toliko genijalan koliko se mi ne menjamo...

Obrazovanje nije ni jednostavno ni lako, a ponajmanje je vredno uverenje o obrazovanju. Zamislite da su vam dali uverenje o završenom alpinističkom kursu koji niste pohađali. Da li biste se usudili da se penjete po vertikalnoj steni? Poslušajte me sada: neka se alpinisti sa lažnim uverenjima penju po toj steni i čekajte. Ne gubite u tom čekanju vreme, učite se alplinizmu, vežbajte makar i ne dobili nikakav sertifikat. Posle izvesnog vremena popećete se tamo gde lažnjaci pokušavaju. Ne brinite za njih, neće biti njihovih leševa oko stena, samo vrhunski alpinisti ginu od pada sa velike visine. Lažnjaci nemaju odakle da padnu. Videćete ih kako komično skakuću oko dna stene sa čijeg vrha ćete im se smejati...

Dakle, ne bojte se obrazovanja. Obrazujte se, onda nećete morati da se snalazite u životu. Obrazovanje je snaga, snalažljivost je iluzija. Iluzija je efektna, ali ne traje i lažna je. Otkriću vam tajnu uspeha u tri reči: rad, upornost i vera. Šta ste očekivali? Tarot karte? Kristalne kugle? Leteće ćilime? Partijske knjižice? Čarobne lampe?


Зид

админ.
сеп. 8 '12
Да, овде му је место. Нисам чула за чланак, а поготово ми је нејасан повод. Претпостављам да је извињење Анкице Бенчек сарказам. Није ваљда да се стварно извинила за знање?! Тренутну ситуацију видимо идентично. Ипак, перцепција прошлости нам је донекле другачија. Да ли бисте били љубазни да поставите линк и до чланка Анкице Б. да видимо целокупан контекст и на шта сте реаговали.Да, овде му је место. Нисам чула за чланак, а поготово ми је нејасан повод. Претпостављам да је извињење Анкице Бенчек сарказам. Није ваљда да се стварно извинила за знање?! Тренутну ситуацију видимо ...See more
админ.
сеп. 9 '12
Поразно, заиста, и уопште није утешно што није само код нас тако, него у целом региону. Бојим се да је то и глобална појава, не баш у оваквој мери и не тако очигледно, али свуда је криза људскости. Само људскости, све остале кризе проистичу из те основне - моралне.Поразно, заиста, и уопште није утешно што није само код нас тако, него у целом региону. Бојим се да је то и глобална појава, не баш у оваквој мери и не тако очигледно, али свуда је криза људскости. Са...See more
сеп. 9 '12
Znam da zvuči glupo, ali bilo bi mi lakše da je pojava globalna, ali nije. U jednoj meri je regionalna, ali mi se čini da se susedne zemlje bolje nose sa problemom. Imao sam (ne)sreću da svoj pristup nastavi demonstriram u više zemalja (Austrija, Francuska, Italija, Rusija, Turska, Iran, Španija...) i da snimim situaciju. U većini zemalja (čak i u Iranu) nastavnici su uspešni, ugledni i angažovani ljudi, a maturanti žele da budu - nastavnici. Većina prosvetara kod nas krivi državu, ali ja mislim da je najveća krivica upravo na nama. Mi moramo da uradimo sve što je u našoj moći da obezbedimo svojoj deci najbolje moguće obrazovanje - nema ko drugi...Znam da zvuči glupo, ali bilo bi mi lakše da je pojava globalna, ali nije. U jednoj meri je regionalna, ali mi se čini da se susedne zemlje bolje nose sa problemom. Imao sam (ne)sreću da svoj pristup ...See more
сеп. 10 '12
Текст писма Анкице Бенчек може се наћи на линку http://goo.gl/T3UXF (Вечерњи лист, 2.2.212). Текст је први пут објављен 13.3.2009. у Школским новинама тако да је у јавности дуже времена присутно.
Добра је илустрација са алпинистима који су купили своја уверења о завршеном алпинистичком курсу. Асоцијације са неким ситуацијама из нашег политичког и друштвеног живота су неизбежне.
Текст писма Анкице Бенчек може се наћи на линку http://goo.gl/T3UXF (Вечерњи лист, 2.2.212). Текст је први пут обја...See more
сеп. 22 '12
Колега, капа доле! Ретко. осим у све ређим књижевним делима којих се још нисам дочепала, нађем туђе речи којим као да говорим ја. И чујем: и ја, и ја, и ја...
сеп. 28 '12
Стварно ме је дирнуло Ваше писмо,јер је то што сте написали, управо моје размишљање.
Разумем г-ђу Анкицу Бенчек,јер је у данашње време количина фрустрације таква,да човек стварно посумња у своја начела .Али само на тренутак .Немојмо се стално повлачити пред примитивизмом и неморалом,скривати се иза" већине" и што је најважније,немојмо томе учити нашу децу!
Стварно ме је дирнуло Ваше писмо,јер је то што сте написали, управо моје размишљање.
Разумем г-ђу Анкицу Бенчек,јер је у данашње време количина фрустрације таква,да човек стварно посумња у свој...See more
сеп. 30 '12
Неке друге вредности су избиле на површину. Нама остаје да се трудимо у нади да ће све опет доћи на своје место.
Морате да се пријавите да бисте оставили коментар

Чланак

од Милош Јеремић
Додато сеп. 8 '12

Rate

Ваш рејтинг:
Total: (1 rates)

Архива