Из пера једног на блогу корисника Дејан Бошковић

Дуго сам, хајде да кажем маштао, да покренем рубрику под називом „Из пера једног наставника“ у којој не бих био ни иновативни наставник, ни предусретљиви колега, као у блоговима које водим, него ја - ја, као Дејан или Методичар и где бих својим резоном, карактером и стилом посматрао дешавања око себе. Коначно ми се испунила жеља, баш овде на овом месту, мада би рубрика требало да се зове „Из пера једног помоћника“, јер сам од недавно променио радно место и сада сам помоћник директора. :)

И наравно, септембар је негде при средини, а ја сам се већ нагледао и наслушао којечега и почео озбиљно да бринем проблеме о којима нисам раније мислио, а да се не лажемо, неке од њих нисам могао ни да замислим. Данас сам се, рецимо, борио са два проблема. Један је озбиљно помањкање имунитета које безуспешно лечим већ данима, а други је, како га сам назвах, интерно стручно усавршавање.

Оно што сам претпоставио је да ће ово усавршавање, а које изискује 44 сата, наићи на бурне реакције мојих колега. Уосталом, мишљења о семинарима (још до стручних скупова нисмо ни дошли) су, најблаже речено, веома лоша. И сада се ових 44 сата појавише ниодкуда, а школа мора, како зна и уме, да их обезбеди.

На срећу, интернет је чудо, па смо пронашли примере како су то други урадили и био нам је потребан дан и још мало више (педагогу и мени), да се консултујемо са оном која зна, да се изразговарамо, погледамо све материјале које смо пронашли, извагамо бодовни систем и откуцамо. Ево шта смо одрадили:




Не кажем ја да је ово наше „чедо“ савршено, али то и није важно, јер то и тако није ни регистровано као проблем. А шта јесте?

Најпре да вам кажем да сам немало изненађен када сам увидео да су примедбе на све ово имали управо наставници који заиста раде у мојој школи и то много. Хајде да будемо искрени. Не радимо сви исто и у школама можете пронаћи праве екстреме; оне чији је ентузијазам задивљујући и чији је рад поштовања вредан и оне који толико не раде, толико их не занима и толико осуђују туђи рад, да је њихов безобразлук достигао уметнички ниво. И док ја само могу да претпоставим како ће моје поједине колеге из школе достићи и двадесет и пети бод (44 је већ сфера научне-фантастике), моје вредне колеге су се буниле и то око најмање битних ствари.

Једна од њих је била да ли тих 44 сата улази или не улази у четрдесточасовну радну недељу. Мислим да је закон ту (макар) јасан. Довољно је прочитати четири речи којима почиње наш документ, а што је преписано из Правилника. А и проверили смо (педагог и ја). И да нисмо и да није, какве, бре, везе има? Да ли је у склопу тих четрдесет сати или није или је у склопу годишњег одмора, потпуно је свеједно. У Правилнику пише, Правилник је подзаконски акт и обавезује нас. Ти сати морају да се одраде.

Друга (велика) замерка је наново у вези са тим несрећним четрдесеточасовним радним временом. Почећу да верујем да нама, наставницима, заиста треба увести нормално, осмочасовно радно време и пресећи тај светски бол. :) Дакле, моје колеге су се питале како то да су они задужени са 0,5 часова недељно стручног усавршавања, а морају да одраде чак 68 сати? Заиста, математика не ваља.

Хајдемо другачије. Како то, сада се питам ја, да су исте те колеге задужене са по једним часом недељно да раде у стручним већима, а по плановима тек једном месечно (а некада и у два) имају састанке? Према Плану, они ће на годишњем нивоу одрадити десет сати, а требало би 36. Математика наново не ваља, али овог пута, то нико није приметио. :) Срећом, предвидели смо да се у оних 44 сати рачуна и рад у оквиру тих већа, јер то јесте то.

И док сам преживљавао праве сапунске опере (верујте ми на реч, било је и тога), некако нам је свима промакла суштина. Шта је, по мом мишљењу, суштина?

Па рецимо, као што сам наговестио, ово бодовање (које заправо није бодовање) је леп начин да се радници мало удаље од нерадника, као и добри наставници са бројним ангажовањима, од оних лошијих. Ово је и начин да се нерадни и лоши наставници мало више потруде. Ипак, најважније је да је коначно дат легитимитет размени искустава између наставника, учењу, које је по мом мишљењу, драгоценије од сваког семинара. Видети колегу на делу, како приказује методе рада, наставно средство, даје идеје и пита за савет, незаменљиво је искуство.

Наместо закључка, желео бих да евалуирам овај свој текст. Уосталом, то је идеалан начин да се у настави оконча било који процес, зар не? Текст је, као и сваки мој други текст, просечан (на „газду“), подношљиво писмен и искрен. Не кажем да текстови са мојих блогова то нису, али су напросто - у функцији. :) Овај је мој, аутентичан и пријао ми је. Надам се да ће и вама. :)


Зид

сеп. 30 '12
Потпуно тачно, са тим да бих ја у тај закључак укључио и ђаке. На пример, освоје места на градским такмичењима, добију дипломе и ником ништа. Као да је тај успех нешто свакодневно. Или, као што Јована знаш, деца певају у хору, учествују у разним манифестацијама, обавезан су део Дана школе, а предано раде данима да би се припремили и опет ником ништа. Најзад, практична вредност Вукових диплома не постоји и није ни чудо што је та диплома последњих година девалвирала.

Систем награђивања не постоји ни за њих ни за нас. То изједначава све њих и све нас, без обзира на уложено. Када би тај систем постојао, не могу да тврдим да би све било лакше прихватљиво (тада би се бунили нерадници, вероватно), али би све било правичније и баш како треба.
Потпуно тачно, са тим да бих ја у тај закључак укључио и ђаке. На пример, освоје места на градским такмичењима, добију дипломе и ником ништа. Као да је тај успех нешто свакодневно. Или, као што Јована...See more
сеп. 30 '12
Апсолутно се слажем. Ах, како је лепо делити исто мишљење са колегама. И то увек са истим. :D Шалу на страну, то за прихватање промена се односило на оне који предано раде. Они који су мање посвећени послу (политички коректно) су пре склони да, као што рекох, ћуте и (не) раде по свом. А и ако би дошло до тога да се они буне због нечега - па шта? Нека својим радом отклоне разлоге свог незадовољства.Апсолутно се слажем. Ах, како је лепо делити исто мишљење са колегама. И то увек са истим. :D Шалу на страну, то за прихватање промена се односило на оне који предано раде. Они који су мање посвећени ...See more
сеп. 30 '12
Драги колега,дирнута сам твојом искреношћу, а сада ми је и много јасније са чиме се све суочаваш.Табела је одлично урађена и довољно јасна и онима којима никад ништа није јасно. Много тога бих додала,али за почетника у овом виду комуникације,уморих се од покушаја и погрешака да дођем до овде.Велики поздрав!Драги колега,дирнута сам твојом искреношћу, а сада ми је и много јасније са чиме се све суочаваш.Табела је одлично урађена и довољно јасна и онима којима никад ништа није јасно. Много тога бих додала,...See more
сеп. 30 '12
Драги колега све похвале,а могу рећи да имате уз све и разумевање за сате и нас које радимо у боравку ...поздрав
сеп. 30 '12
Хвала Каћа и Сања на подршци. :)
окт. 30 '12
Prepisah tvoje tabele, detaljno pročitavši. Štreberski, spremam se za sutrašnje nastavničko veće. Znam da kasnim, ali sam odsustvovala sa rada, u međuvremenu su se kolege sa kojima u školi radim relativno površno i u nekim nagoveštajima "možda bi i ovo moglo" upoznale sa materijom.
Stavka dvanaesta, pod g) (citiram: "Autor patentiranog nastavnog sredstva"), reč "patentiranog". Mislim da bi trebalo da stoji "odobrenog" (tu se postavlja pitanje po kojoj proceduri, jer ona trenutno ne postoji) od strane ministarstva. Patentiranog je u kontrastu savremenom pristupu znanju, open rešenjima (evo prepisamo svi ovo tvoje!), prenošenju znanja - da čekam da mi ministarstvo na svom odavno neažuriranom sajtu (na kojem, koliko ja znam, još uvek nema novog Pravilnika o stručnom usavršavanju..., a Službeni glasnik je dostupan samo posvećenima) objavi listu nastavnih sredstava.
Ovde moram da napravim digresiju: silvi123 je blog koleginice koji i moji učenici i ja često koristimo na časovima. To je primer za nastavno sredstvo. "Relevantna institucija" je u ovom slučaju Wordpress?
Prepisah tvoje tabele, detaljno pročitavši. Štreberski, spremam se za sutrašnje nastavničko veće. Znam da kasnim, ali sam odsustvovala sa rada, u međuvremenu su se kolege sa kojima u školi radim relat...See more
окт. 30 '12
Дејане, свака част на тексту и истини, суровој, коју сте изнели, а односи се на колеге које од првог дана "раде" како би дочекале пензију. У мојој школи је избила побуна и после саопштења да општина неће исплаћивати материјалне трошкове од јануара 2013. године. Став појединих колега је да "школа мора да обезбеди средства како би се њени ИСТАКНУТИ чланови и професори усавршавали". Никоме од њих не пада на памет да се не усавршавају због школе, већ себе ради.
Још једном - све похвале за труд, текст и помоћни материјал.
Дејане, свака част на тексту и истини, суровој, коју сте изнели, а односи се на колеге које од првог дана "раде" како би дочекале пензију. У мојој школи је избила побуна и после саопштења да...See more
окт. 30 '12
Хвала Александре и Соња. Похвала колеге увек значи. Драго ми је и да је материјал био од помоћи, мада је најискреније, он дат тек да илуструје текст. Овако је испало још боље.

Све сугестије прихватам и верујем да ће табеле следеће године сигурно бити и преправљане и дорађиване, ова година је тек пробна. За блогове имамо посебну табелу, иако се слажем да и они јесу наставно средство (поменути блог и још многи други наших колега наставника су стварно сјајно наставно средство). Ипак, не мислим да је Вордпрес „релевантна институција“. Можда би институција била фирма која омогућава да Вордпрес уопште постоји као платформа и буде доступна корисницима. Мада то је сада све питање терминологије, са којом ћемо се ваљда изборити. :)

Хвала још једном.
Хвала Александре и Соња. Похвала колеге увек значи. Драго ми је и да је материјал био од помоћи, мада је најискреније, он дат тек да илуструје текст. Овако је испало још боље.

Све суге...See more
нов. 8 '12
Свака част, Дејане :)

И до моје школе је стигло ово обавештење, али људи различито реагују. Направила се разлика између оних којима није много још остало до пензије и осталих :)

Мислим да је јако ружно што је убачен још један 'врућ кромпир' у просветне редове. Од школе до школе, од управе до управе, па ко како прође. Докле?! Не мислим да треба држати до једнообразности, али неке ствари (попут ове) просто морају бити исте за све.

О томе што се све презентује кроз претње не бих ни да коментаришем :(

Понекад помислим да је само још остало сређивање пушача и просветара и онда ћемо коначно сви весело и срећно живети у рајским условима...
Свака част, Дејане :)

И до моје школе је стигло ово обавештење, али људи различито реагују. Направила се разлика између оних којима није много још остало до пензије и осталих :)
...See more
нов. 9 '12
Ја припадам у обе категорије, па ми се двоструко лоше пише. :D Но, ако је то цена да бисмо живели у рајским условима, платићемо је. :)

Хвала, Силви. :)
Морате да се пријавите да бисте оставили коментар

Чланак

од Дејан Бошковић
Додато сеп. 18 '12

Ознаке

Rate

Ваш рејтинг:
Total: (3 rates)

Архива