Моје прво искуство са пројектом на блогу корисника Горан Милинчић

Још 2003. године, у склопу обуке за Школско развојно планирање, упознао сам се са начином писања пројеката. Школски развојни тим тада и уради Пројекат за опремање фискултурне сале, који је задовољио све критеријуме, те је новац и стигао.

Међутим, своје прво искуство са пројектом сматрам нешто друго. Зашто?

Најпре зато што сам сам дошао до информације о конкурсу, преузео документа и сам га урадио.

Већ дуги низ година секретар сам једног културно уметничког друштва. Пара за културу никад! Онда сам почео да размишљам шта је то што могу да учиним а да поправимо своје стање.

На сајту општине сам наишао на конкурс за писање пројекта и нисам се двоумио ни часа. када сам својим сарадницима рекао о томе, видео сам да не верују у остварење моје идеје, нити је подржавају. То ме није поколебало, већ сам приступио активностима које су биле неопходне да се испоштује конкурсна документација, напише пројекат, прикупе цене за набавку делова ношње. Све је то ишло неким уобичајеним током и није ми циљ да овде говорим о томе.

Наиме, хоћу да кажем на који сам проблем наишао код Општинске комисије за преглед пројеката и доделу средстава. 

Циљ пројекта је био активирање младих у културно уметничком друштву, спровођење активности постављања кореографија, гостовања и слично, али је за све то потребно - шта? Ношња! Е, ту настаје проблем. О том искуству сам и желео да нешто напишем.

Позван сам од једног члана те комисије који је покушао да ми објасни како конкурсом није предвиђено да се набавља опрема и слично, већ да се финансирају активности младих у општини Лајковац. 

Умем ја да будем стрпљив, умем да слушам, а онда изнесем неке аргументе, често и у шаљивом тону. Питао сам, да ли играчи фолклора могу да изведу своју тачку у копачкама или обучени у фармерке. Потом сам позван да пред комисијом образложим тај свој став, што сам и учинио.

На опште задовољство свих чланова нашег културно уметничког друштва, добили смо средства и паметно их утрошили, онако како смо пројектом и предвидели. О томе смо, наравно, на крају поднели извештај што је скупштина наше општине прихватила.

После овог, урадио сам и нешто захтевнији пројекат код Министарства за омладину и спорт, уз партнерство Канцеларије за младе општине Лајковац. Ту сам поново прошао обуку и био сам изузетно задовољан целом ситуацијом и начином како поменуто Министарство подстиче младе.

Посебно ми је у сећању остало потписивање уговора о реализацији пројекта са министарком Снежаном Самарџић Марковић.

Мој први пројекат можете видети овде.



Зид

Без коментара
Морате да се пријавите да бисте оставили коментар

Чланак

од Горан Милинчић
Додато апр. 24 '12

Rate

Ваш рејтинг:
Total: (1 rates)

Архива