За и против пројектне наставе на блогу корисника Милена Кецман


За и против пројектне наставе

 

Дефиниције пројектне наставе су бројне, а неке од њих су:

„Најсложенији облик практичног смисаоног и интензивног стицања знања из целовитих делатности, односно из проблемских целина и области сазнања, представљања, трансфера и презентовања, употребе и примене конкретног знања. Захтеви ове наставе су најбрже и најефикасније постизање циљева, као и разрађених критеријума за вредновање резултата коначних циљева наставе кроз њихову конкретизацију у решавању проблема“. (Весна Кнежевић, 2007). „Пројектна настава је модел организован око пројекта. Пројекат је комплексан задатак заснован на изазовном и интересантном питању или проблему, који тражи од ученика да постави истраживање, истражи, реши проблем кроз дужи временски период и донесе коначни продукт који се јавно презентује.“(Џон В. Томас 2000.)

„Пројекат је метода решавања проблема која уводи ученике у истраживање и проналажење, као и писмено или вербално обавештавање о истом.“

Пројекат је практична делатност, где се ставља акценат на задатак, који су планирала деца, и решавају деца, на природан начин.Користећи разна помоћна средства долазе до нивих искустава и ширих сазнања.(C. NelsoniL. Borsing)

Пројекат је посебан начин учења, где у центру стоји један задатак (проблем). Задатак није сано решавање или одговор, него откривање повезаности које постоје и у реалности за дати проблем. (KHortobagyi)

 

Аргументи за примену пројектне наставе су:

Акценат се ставља на ученика, извршена је демократизација образовања. Према ученику се одређује градиво, јер ученик сам бира теме и подтеме према интересовању.

Рад ученика је  самосталан и сарадничко-тимски, па је подстакнут на активно учење размишљањем, закључивањем, решавањем постављених проблема. Све ово ради развијања способности: опажања, опсивања, писменог и усменог изражавања.

Ученици, такође развијају организацијске и комуникацијске способности, јер су упућени једни на друге, као и на пројекат као целину.

Развија се отвореност према проблемским ситуацијама из живота, пројекти су често везани са ваншколским активностима. Ученици могу остварити друштвено признате успехе и покренути промене.

Ученици развијају критички однос и према свом и према туђем раду.

 

Аргументи због којих би требало размислити о примени ове врсте наставе би били:

Ученици уче углавном сами и уз властиту одговорност, што може довести до проблема и ученици морају бити оспособљени за овај процес уз  подршку наставника. Наставник опет мора бити оспособљен за ову врсту рада.

Групно-сараднички рад може бити проблем талентованим ученицима који „одскачу“ у својој средини. Ово за њих може бити успављујући фактор, па наставник мора на прави начин да прати и контролише ову врсту рада.

Када се ради о великим пројектима, који временски дуго да трају, ученици могу све своје снаге да усмере на њега, и да при том, у дугом периоду занемаре своје остале обавезе.

За наставника представља тешкоћу да испрати рад сваког ученика појединачно.

 

Закључујемо да је у савременом образовању пројектна настава важан облик и начин учења. Она није строго концентрисана на реализацију плана и програма, па је треба примењивати у одређеној мери, јер добру наставу карактерише промена наставних метода. Треба имати на уму, да и стална пројектна настава може постати досадна као и стална фронтална настава.

na sredstva dolaze do novih iskustava i širih saznanj

Зид

Без коментара
Морате да се пријавите да бисте оставили коментар

Чланак

од Милена Кецман
Додато апр. 25 '12

Ознаке

Rate

Ваш рејтинг:
Total: (0 rates)

Архива