Кориснички блогови

Резултати претраге ознаке: "напредовање у струци"
И постао сам педагошки саветник. Период честитања и разговора о томе је прошао и мој школски живот се наставио без разлике у односу на оно што је био. Ипак је разлика то што сада могу да се похвалим још једном титулом, што је за нарциса какав јесам сасвим довољна сатисфакција. :) Углавном, сачекао сам да прође неко време, како би искуство о коме пишем било утолико објективније.

Најискреније, да сам се ја питао, прве кораке бих предузео ко зна када. Колеге су биле те које су ме мотивисале, знајући шта и колико радим. С обзиром да сам давно научио да чувам све оно што радим, код куће сам већ имао позамашну документацију коју је сада требало „претрести“. То би био мој први савет - да чувате документацију о сопственим постигнућима, јер верујте ми, требаће вам и то прилично тога. :)


Нисам убеђен да ћу у скорије време конкурисати за следеће звање, али сам себи оставио ту могућност једноставним калкулисањем. Наиме, најпре сам бирао оне ставке које потичу од пре пет година, а све ређе оне које су све новијег датума. Све сам поређао у одвојене кошуљице, тако да је постојала кошуљица за А1, А2 и тако редом, а свима њима је претходила кошуљица са предусловима, како сам их назвао (члан 16 у Правилнику). То није био лак задатак, јер рецимо, треба да документујете да постижете натпросечан степен остварености васпитно-образовног рада или да поседујете одређен ниво познавања енглеског језика и информатике. За ова друга два приложио сам сертификат са курса енглеског језика који сам једном похађао и диплому добијену на конкурсу „Дигитални час“.

Процедура која следи није превише компликована. Најпре сам се обратио директору који ми је био заиста права подршка. Није овлаш погледао документа, већ врло детаљно и дао ми је конструктивне савете. Рецимо, да уз опсервације са мојих огледних часова, а које су писали што педагог, што руководиоци стручних већа, приложим и припреме (које су онда оверили у школи). Директор је документа проследио руководиоцу мог стручног већа и он је направио извештај, коме је додао и ставке из моје радне биографије. Ако је погледате, видећете да ту има прилично тога, тако да је Наставничко веће, које је уследило, било, по причи мојих колега (био сам службено одсутан), веома забавно. Колега се наводно знојио док је читао, па су му доносили воду, а на крају су се размишљали да ли да гласају. :) Шта да кажем, имам сјајан колектив.

Извештај је сасвим добро прошао и на Савету родитеља. Додуше, након тог састанка, пришла ми је тадашња председница Савета и рекла: „Честитам. Заиста импресивно, ако је истинито.“ Но, родитељима је и иначе званично дозвољено да се понашају како желе и да се исто тако опходе према нама, те се мислим да би и било чудно да је коментар био пристојан. И не, не предајем њеном детету, тако да разлога за неко евентуално „наплаћивање рачуна“ није било. :) Углавном, родитељи су одобрили и пошли смо даље.

Фасцикла је однесена на писарницу у зграду Министарства и остало ми је било да чекам. Заправо и зачудо, нисам чекао превише дуго. Двоје саветника су ме посетили једном у првом и други пут у другом полугодишту. Први пут сам радио као помоћник директора, а други пут у настави, те су имали прилике и да виде како држим часове. Тај цео дан сам имао практично само шести разред и ролао сам исту лекцију и верујем да су се заморили (што би клинци рекли, сморили), али то нису показали. На почетку ми је било непријатно, али сам брзо савладао почетну трему и радио (заиста) као и увек. Хоћу рећи, без икаквих шминкања, допуна и било чега што би их фасцинирало.

Имао сам предавање о рибама (карактеристике, односно прилагођености воденом начину живота) уз унапред припремљену презентацију, са тим да сам стално нешто запиткивао децу. Показало се да су хиперактивно учествовали (у појединим случајевима у правом смислу те речи :)) и да су показали завидно знање. Без лажне скромности, то сам некако и очекивао, јер знам да радим добро, а и испоставило се добро, јер ми је то био велики плус.

Просветни саветници су били сасвим коректни, професионални и љубазни. Не могу да кажем ништа лоше, напротив. Обавили смо разговоре, што о мом послу као наставника, што о овом другом, „помоћничком“. У овом другом случају проверавали су да ли сам посећивао часове и шта ми је важно приликом опсервације, а у овом првом, колико користим технологију у настави, шта радим у ваннаставним активностима, у којим сам пројектима, које вештине користим при томе и у којој мери ми помажу (као што је познавање енглеског језика, на пример) итд. Најтеже питање ми је било да наведем своје три добре и три лоше стране. :)

Нека питања су ми указивала да су добро припремљени баш за разговор са мном, што ме јесте збунило. Касније сам дознао да су разговарали са ђацима, мада нисам видео када је то било. На срећу, деца су ме нахвалила, а изгледа и колеге, секретар школе и директор, са којима су такође причали.

Велику пажњу су посветли и оценама, а на увид сам дао и свеске у којима водим оцене за ђаке. Од документације су ми тражили и припрему за тај час, годишње и месечне планове, планове ваннаставних активности, нацрте/извештаје пројеката, као и документа која сам правио за потребе установе, а у оквиру посла помоћника директора (рецимо документ о стручном усавршавању унутар установе, о чему сам на овом блогу писао).

Све у свему, искуство уопште није било непријатно, иако и наравно, никад није свеједно ма ко год вам дошао на час. Врло брзо је пристигло и позитивно мишљење, те и решење, тако да прича има срећан крај. :) Надам се да сам овим текстом пружио неку врсту подршке колегама које се двоуме да ли да учине исто, а свакако ми овде у коментарима можете поставити питања на која ћу одговорити или ћу се макар трудити да то учиним.
Дејан Бошковић апр. 6 '13 · Коментари: 4 · Ознаке: напредовање у струци