За и против пројектне
наставе
Пројектна
настава има низ квалитета, донела је много добрих резултата у савремену
школу,али има при томе и неке недостатке. У корист пројектне наставе можемо
навести низ чињеница:
-Пројектна
настава усмерена је према интересима учесника у наставном процесу (ученика и
наставника)
-Развија
се способност самоорганизовања и
самоодговорности. Заједно се дефинишу циљеви пројекта, бирају методе
реализације, прикупљају информације, обезбеђују ресурси.
-Спроводи
се планирање усмерено ка циљу
-Интердисциплинарни приступ је неопходан
за успешно остваривање пројекта
-Развијање социјалних компетенција
резултат је заједничког рада са циљем постизања резултата односно остварења
зацртаног циља.
-Активна улога ученика и нова улога
наставника као организатора,
-Повезивање теоријског и практичног знања
неопходно је за успешну реализацију пројекта.
-Стечена
знања употребљива у реалном животу.
Пројекна
настава има и неке недостатке:
-Може
доћи до преваге практичних знања над теоријским у мери да то касније буде
проблем ученицима.
-Може
доћи до подвајања ученика у тимовима, неки ће на себе преузети већу одговорност
и обавезе, док ће се други „провући“ уз њих
-Ученици
добијају специфичне задатке унутар пројекта, мање знања стичу у делу који су
радили други, може се десити да не сагледају ширину проблема.
-Захтева
одређене организационе и материјалне услове: прилагођавање распореда образовно-
васпитног рада у школама, опремљеност на вишем нивоу кабинета, радионица,
библиотека.
-Захтева
додатну обуку наставника и припрему ученика
Мислим
да се недостаци пројектне наставе могу превазићи и да је њен значај немерљив у
будућности.
Интензивно трагање за другачијом школом, не
само у циљевима и задацима образовања, већ и у садржајима и начину рада и практичне примене у нашим школама већ одавно
је присутно.
Уместо репродуктивне наставе где се дају
готова знања, ученике треба учинити активним и креативним носиоцима образовног
процеса у којима долазе до сазнања. Потребно је да се пређе са процеса наставе
на процес учења.
У свим
порама друштва, у јазу који се створен између живота и рада у школи и оног што
се дешава изван школе, све више су присутне
потребе и интересовања да школу
треба учинити привлачнијом.
У савременим образовним системима, пројектна
настава је делотворан начин учења. Њена улога је сврсисходнија, ако се
комбинује са другим методама.
Стављањем нагласака на планирање и израду
пројекта, је веома добар начин ангажовања ученичких способности и сналажења.
Иако унапред планирана, поједине фазе пројектне наставе, захтевају креативност и изналажење решења.
Самим планирањем ученици се навикавају да се тим наученим искуством користе и у
будуће.
Пројектна настава може да изазове интересовање
код ученика којима је постала досадна репродуктивна настава и брзо
превазилажење почетне збуњености другачијим приступом.
Пројектна настава помаже ученицима да боље уче и траже решења у све бројнијем приливу информација, да развијају
знања и сналажљивост која су неопходна у
новим токовима.
Посао
наставника постаје занимљивији партнерским односом са ученицима, методама
сарадничко-тимског рада, рационализацијом средстава и енергије.
Спора примена пројектне наставе може бити
резлутат:
- слабости
у образовању и усавршавању наставника,
-
несхватање смисла увођења иновација у школу,
-
наметањем споља а не унутрашњим потребама,
- само
пуке одлуке нису довољне за ефикасну примену.
Оно што је важно за настајање идеје о
променама је незадовољство датим, постојећим. За успешно спровођење пројектне
наставе је потребна обука наставника за остваривање пројекта. Исто тако је
важно одлучивање о учешћу наставника и ученика у пројекту. Успех једног
пројекта је већи ако су ученици подстицани.
За реализацију пројекта потребни су добри
сараднички односи између наставника и ученика, средине и окружења у којој је
заступљена пројектна настава.
Иако се већи пројекти предузимају у
организацији државе,
гломазан централизован механизам, где се
инсистира само на спровођењу закона и прописа, успоравају промене за
проналажењем креативних садржаја.
Моћ
управљачких структура већа је од моћи других чинилаца.
Примене
нових идеја захтевају већи степен самосталности наставника, већи степен слободе
у избору, за шта се често не налази довољно простора.
Али идеје
за одређене пројекте се лакше прихватају,него реализују.
Велика препрека за реализовање пројекта, може
да буде у схватањима и вредносним стаовима неког колектива. Несумњиво је да су
кључни чиниоци увођења иновација, људи који раде, и који могу стварати
различите климе,
динамичке
али и инертне. Веома често зависи и од
руководиоца. Овом аспекту код нас се не поклања довољна пажња, често је потискиван,
због различитих интересних утицаја.
Циљна усмереност је свакако основно обележје
у настојању да се уведу новине.
Зато је
важно да буду присутни различити извори и канали комуникације.
У
културној клими школе где не постоји добра комуникација међу наставницима и другим чиниоцима интерне размене, мале су могућности реализације пројекта.
Успех једног пројекта може да умногоме повећа
колегијалност међу учесницима у оквиру школских актива, тимова као и са
окружењем.
За
и против пројектне наставе
Дефиниције пројектне наставе су бројне, а неке
од њих су:
„Најсложенији облик
практичног смисаоног и интензивног стицања знања из целовитих делатности,
односно из проблемских целина и области сазнања, представљања, трансфера и
презентовања, употребе и примене конкретног знања. Захтеви ове наставе су
најбрже и најефикасније постизање циљева, као и разрађених критеријума за
вредновање резултата коначних циљева наставе кроз њихову конкретизацију у
решавању проблема“. (Весна Кнежевић, 2007). „Пројектна настава је модел
организован око пројекта. Пројекат је комплексан задатак заснован
на изазовном и интересантном питању или проблему, који тражи од ученика да
постави истраживање, истражи, реши проблем кроз дужи временски период и донесе
коначни продукт који се јавно презентује.“(Џон В. Томас
2000.)
„Пројекат је метода
решавања проблема која уводи ученике у истраживање и проналажење, као и писмено
или вербално обавештавање о истом.“
Пројекат је практична
делатност, где се ставља акценат на задатак, који су планирала деца, и решавају
деца, на природан начин.Користећи разна помоћна средства долазе до нивих
искустава и ширих сазнања.(C. NelsoniL. Borsing)
Пројекат је посебан начин
учења, где у центру стоји један задатак (проблем). Задатак није сано решавање
или одговор, него откривање повезаности које постоје и у реалности за дати
проблем. (KHortobagyi)
Аргументи за примену пројектне наставе су:
Акценат се ставља на ученика, извршена је
демократизација образовања. Према ученику се одређује градиво, јер ученик сам
бира теме и подтеме према интересовању.
Рад ученика је самосталан и сарадничко-тимски, па је подстакнут
на активно учење размишљањем, закључивањем, решавањем постављених проблема. Све
ово ради развијања способности: опажања, опсивања, писменог и усменог
изражавања.
Ученици, такође развијају
организацијске и комуникацијске способности, јер су упућени једни на друге, као
и на пројекат као целину.
Развија се отвореност према
проблемским ситуацијама из живота, пројекти су често везани са ваншколским
активностима. Ученици могу остварити друштвено признате успехе и покренути
промене.
Ученици развијају критички
однос и према свом и према туђем раду.
Аргументи због којих би требало размислити о примени ове врсте наставе би били:
Ученици уче углавном сами и
уз властиту одговорност, што може довести до проблема и ученици морају бити
оспособљени за овај процес уз подршку
наставника. Наставник опет мора бити оспособљен за ову врсту рада.
Групно-сараднички рад може
бити проблем талентованим ученицима који „одскачу“ у својој средини. Ово за њих
може бити успављујући фактор, па наставник мора на прави начин да прати и
контролише ову врсту рада.
Када се ради о великим
пројектима, који временски дуго да трају, ученици могу све своје снаге да
усмере на њега, и да при том, у дугом периоду занемаре своје остале обавезе.
За наставника представља
тешкоћу да испрати рад сваког ученика појединачно.
Закључујемо да је у
савременом образовању пројектна настава важан облик и начин учења. Она није
строго концентрисана на реализацију плана и програма, па је треба примењивати у
одређеној мери, јер добру наставу карактерише промена наставних метода. Треба
имати на уму, да и стална пројектна настава може постати досадна као и стална
фронтална настава.