Кориснички блогови

За и против пројектне наставе

Пројектна настава има низ квалитета, донела је много добрих резултата у савремену школу,али има при томе и неке недостатке. У корист пројектне наставе можемо навести низ чињеница:

-Пројектна настава усмерена је према интересима учесника у наставном процесу (ученика и наставника)

-Развија се способност самоорганизовања и самоодговорности. Заједно се дефинишу циљеви пројекта, бирају методе реализације, прикупљају информације, обезбеђују ресурси.

-Спроводи се планирање усмерено ка циљу

-Интердисциплинарни приступ је неопходан за успешно остваривање пројекта

-Развијање социјалних компетенција резултат је заједничког рада са циљем постизања резултата односно остварења зацртаног циља.

-Активна улога ученика и нова улога наставника као организатора,

-Повезивање теоријског и практичног знања неопходно је за успешну реализацију пројекта.

-Стечена знања употребљива у реалном животу.

Пројекна настава има и неке недостатке:

-Може доћи до преваге практичних знања над теоријским у мери да то касније буде проблем ученицима.

-Може доћи до подвајања ученика у тимовима, неки ће на себе преузети већу одговорност и обавезе, док ће се други „провући“ уз њих

-Ученици добијају специфичне задатке унутар пројекта, мање знања стичу у делу који су радили други, може се десити да не сагледају ширину проблема.

-Захтева одређене организационе и материјалне услове: прилагођавање распореда образовно- васпитног рада у школама, опремљеност на вишем нивоу кабинета, радионица, библиотека.

-Захтева додатну обуку наставника и припрему ученика

Мислим да се недостаци пројектне наставе могу превазићи и да је њен значај немерљив у будућности.

Интензивно трагање за другачијом школом, не само у циљевима и задацима образовања, већ и у садржајима и начину рада  и практичне примене у нашим школама већ одавно је присутно.

Уместо репродуктивне наставе где се дају готова знања, ученике треба учинити активним и креативним носиоцима образовног процеса у којима долазе до сазнања. Потребно је да се пређе са процеса наставе на процес учења.

  У свим порама друштва, у јазу који се створен између живота и рада у школи и оног што се дешава изван школе, све више су присутне  потребе и интересовања  да школу треба учинити привлачнијом.

У савременим образовним системима, пројектна настава је делотворан начин учења. Њена улога је сврсисходнија, ако се комбинује са другим методама.

Стављањем нагласака на планирање и израду пројекта, је веома добар начин ангажовања ученичких способности и сналажења. Иако унапред планирана, поједине фазе пројектне наставе, захтевају креативност и изналажење решења. Самим планирањем ученици се навикавају да се тим наученим искуством користе и у будуће.

Пројектна настава може да изазове интересовање код ученика којима је постала досадна репродуктивна настава и брзо превазилажење почетне збуњености другачијим приступом.

Пројектна настава помаже ученицима да боље уче и траже решења у све бројнијем приливу информација, да развијају знања и сналажљивост која су неопходна  у новим токовима.

 Посао наставника постаје занимљивији партнерским односом са ученицима, методама сарадничко-тимског рада, рационализацијом средстава и енергије.

Спора примена пројектне наставе може бити резлутат:

- слабости у образовању и усавршавању наставника,

- несхватање смисла увођења иновација у школу,

- наметањем споља а не унутрашњим потребама,

- само пуке одлуке нису довољне за ефикасну примену.

Оно што је важно за настајање идеје о променама је незадовољство датим, постојећим. За успешно спровођење пројектне наставе је потребна обука наставника за остваривање пројекта. Исто тако је важно одлучивање о учешћу наставника и ученика у пројекту. Успех једног пројекта је већи ако су ученици подстицани.

За реализацију пројекта потребни су добри сараднички односи између наставника и ученика, средине и окружења у којој је заступљена пројектна настава.

Иако се већи пројекти предузимају у организацији државе,

 гломазан централизован механизам, где се инсистира само на спровођењу закона и прописа, успоравају промене за проналажењем креативних садржаја.

Моћ управљачких структура већа је од моћи других чинилаца.

Примене нових идеја захтевају већи степен самосталности наставника, већи степен слободе у избору, за шта се често не налази довољно простора.

Али идеје за одређене пројекте се лакше прихватају,него реализују.

Велика препрека за реализовање пројекта, може да буде у схватањима и вредносним стаовима неког колектива. Несумњиво је да су кључни чиниоци увођења иновација, људи који раде, и који могу стварати различите климе,  

динамичке али и инертне. Веома често  зависи и од руководиоца. Овом аспекту код нас се не поклања довољна пажња, често је потискиван, због различитих интересних утицаја.

Циљна усмереност је свакако основно обележје у настојању да се уведу новине.

Зато је важно да буду присутни различити извори и канали комуникације.

У културној клими школе где не постоји добра комуникација међу наставницима и другим чиниоцима интерне размене, мале су могућности реализације пројекта.

Успех једног пројекта може да умногоме повећа колегијалност међу учесницима у оквиру школских актива, тимова као и са окружењем.

За и против пројектне наставе

Дефиниције пројектне наставе су бројне, а неке од њих су:

„Најсложенији облик практичног смисаоног и интензивног стицања знања из целовитих делатности, односно из проблемских целина и области сазнања, представљања, трансфера и презентовања, употребе и примене конкретног знања. Захтеви ове наставе су најбрже и најефикасније постизање циљева, као и разрађених критеријума за вредновање резултата коначних циљева наставе кроз њихову конкретизацију у решавању проблема“. (Весна Кнежевић, 2007). „Пројектна настава је модел организован око пројекта. Пројекат је комплексан задатак заснован на изазовном и интересантном питању или проблему, који тражи од ученика да постави истраживање, истражи, реши проблем кроз дужи временски период и донесе коначни продукт који се јавно презентује.“(Џон В. Томас 2000.)

„Пројекат је метода решавања проблема која уводи ученике у истраживање и проналажење, као и писмено или вербално обавештавање о истом.“

Пројекат је практична делатност, где се ставља акценат на задатак, који су планирала деца, и решавају деца, на природан начин.Користећи разна помоћна средства долазе до нивих искустава и ширих сазнања.(C. NelsoniL. Borsing)

Пројекат је посебан начин учења, где у центру стоји један задатак (проблем). Задатак није сано решавање или одговор, него откривање повезаности које постоје и у реалности за дати проблем. (KHortobagyi)

Аргументи за примену пројектне наставе су:

Акценат се ставља на ученика, извршена је демократизација образовања. Према ученику се одређује градиво, јер ученик сам бира теме и подтеме према интересовању.

Рад ученика је  самосталан и сарадничко-тимски, па је подстакнут на активно учење размишљањем, закључивањем, решавањем постављених проблема. Све ово ради развијања способности: опажања, опсивања, писменог и усменог изражавања.

Ученици, такође развијају организацијске и комуникацијске способности, јер су упућени једни на друге, као и на пројекат као целину.

Развија се отвореност према проблемским ситуацијама из живота, пројекти су често везани са ваншколским активностима. Ученици могу остварити друштвено признате успехе и покренути промене.

Ученици развијају критички однос и према свом и према туђем раду.

Аргументи због којих би требало размислити о примени ове врсте наставе би били:

Ученици уче углавном сами и уз властиту одговорност, што може довести до проблема и ученици морају бити оспособљени за овај процес уз  подршку наставника. Наставник опет мора бити оспособљен за ову врсту рада.

Групно-сараднички рад може бити проблем талентованим ученицима који „одскачу“ у својој средини. Ово за њих може бити успављујући фактор, па наставник мора на прави начин да прати и контролише ову врсту рада.

Када се ради о великим пројектима, који временски дуго да трају, ученици могу све своје снаге да усмере на њега, и да при том, у дугом периоду занемаре своје остале обавезе.

За наставника представља тешкоћу да испрати рад сваког ученика појединачно.

Закључујемо да је у савременом образовању пројектна настава важан облик и начин учења. Она није строго концентрисана на реализацију плана и програма, па је треба примењивати у одређеној мери, јер добру наставу карактерише промена наставних метода. Треба имати на уму, да и стална пројектна настава може постати досадна као и стална фронтална настава.