Блог miram

Интензивно трагање за другачијом школом, не само у циљевима и задацима образовања, већ и у садржајима и начину рада  и практичне примене у нашим школама већ одавно је присутно.

Уместо репродуктивне наставе где се дају готова знања, ученике треба учинити активним и креативним носиоцима образовног процеса у којима долазе до сазнања. Потребно је да се пређе са процеса наставе на процес учења.

  У свим порама друштва, у јазу који се створен између живота и рада у школи и оног што се дешава изван школе, све више су присутне  потребе и интересовања  да школу треба учинити привлачнијом.

У савременим образовним системима, пројектна настава је делотворан начин учења. Њена улога је сврсисходнија, ако се комбинује са другим методама.

Стављањем нагласака на планирање и израду пројекта, је веома добар начин ангажовања ученичких способности и сналажења. Иако унапред планирана, поједине фазе пројектне наставе, захтевају креативност и изналажење решења. Самим планирањем ученици се навикавају да се тим наученим искуством користе и у будуће.

Пројектна настава може да изазове интересовање код ученика којима је постала досадна репродуктивна настава и брзо превазилажење почетне збуњености другачијим приступом.

Пројектна настава помаже ученицима да боље уче и траже решења у све бројнијем приливу информација, да развијају знања и сналажљивост која су неопходна  у новим токовима.

 Посао наставника постаје занимљивији партнерским односом са ученицима, методама сарадничко-тимског рада, рационализацијом средстава и енергије.

Спора примена пројектне наставе може бити резлутат:

- слабости у образовању и усавршавању наставника,

- несхватање смисла увођења иновација у школу,

- наметањем споља а не унутрашњим потребама,

- само пуке одлуке нису довољне за ефикасну примену.

Оно што је важно за настајање идеје о променама је незадовољство датим, постојећим. За успешно спровођење пројектне наставе је потребна обука наставника за остваривање пројекта. Исто тако је важно одлучивање о учешћу наставника и ученика у пројекту. Успех једног пројекта је већи ако су ученици подстицани.

За реализацију пројекта потребни су добри сараднички односи између наставника и ученика, средине и окружења у којој је заступљена пројектна настава.

Иако се већи пројекти предузимају у организацији државе,

 гломазан централизован механизам, где се инсистира само на спровођењу закона и прописа, успоравају промене за проналажењем креативних садржаја.

Моћ управљачких структура већа је од моћи других чинилаца.

Примене нових идеја захтевају већи степен самосталности наставника, већи степен слободе у избору, за шта се често не налази довољно простора.

Али идеје за одређене пројекте се лакше прихватају,него реализују.

Велика препрека за реализовање пројекта, може да буде у схватањима и вредносним стаовима неког колектива. Несумњиво је да су кључни чиниоци увођења иновација, људи који раде, и који могу стварати различите климе,  

динамичке али и инертне. Веома често  зависи и од руководиоца. Овом аспекту код нас се не поклања довољна пажња, често је потискиван, због различитих интересних утицаја.

Циљна усмереност је свакако основно обележје у настојању да се уведу новине.

Зато је важно да буду присутни различити извори и канали комуникације.

У културној клими школе где не постоји добра комуникација међу наставницима и другим чиниоцима интерне размене, мале су могућности реализације пројекта.

Успех једног пројекта може да умногоме повећа колегијалност међу учесницима у оквиру школских актива, тимова као и са окружењем.

Архива