Кориснички блогови

Гимназија Власотинце узела је учешће у пројекту"Заједно је лепше"са Техничком школом Власотинце, октобра и новембра 2011. године. Тема пројекта била је „Толеранција у школама на територији Јабланичког и Пчињског округа“ - Унапређење комуникације и ученичке толеранције ученика обеју школа, рационалнијекоришћењезаједничког простора, што више заједничких активности и сарадњеи након пројекта.Одржане су заједничке активностиспортске (одбојка, рукомет, шах), еколошке (заједничко сређивање дворишта, нове саднице у парку школе), културнозабавне активности. Укупна вредност пројекта је 100.000,00 динара. Средствима је набављена опрема за спровођење наведених активности (лопте, шаховске табле, мреже, мајице...) Пројекат је финансиран средствима Швајцарске агенције за развој и сарадњу и Едукационог центра из Лесковца. Идејни творац пројекта је моја маленкост, Драгана Станковић, професор психологије у Гимназији Власотинце и стручни сарадник психолог у Техничкој школи Власотинце.

С обзиром да сам прошла обуку за писање пројеката у трајању од 6 месеци ово ми је први пројекат и прошао је из прве, има све сегменте које треба да поседује један пројекат. Док нисам научила да пишем пројекте мислила сам да ми то никада неће требати у раду у школи и хтела сам чак и да одустанем од обуке, али где год се окренем сви причају о неким пројектима па сам и ја упала у ту причу и за сада ми сви пројекти успешно пролазе.


 

Иако пројектна настава датира одавно она у нашој наставној пракси још није нашла примену у оној мери у којој би требало.
Имала сам прилику да видим пројекат ученика млађег школског узраста ( 8 год) у САД-у ( пројекат везан за истраживање живота инсеката). Не познајем довољно њихов систем образовања да бих себи дала право на целовито мишљење и став али овај сегмент у који сам имала увид ми се веома допада. На основу свог теоријског знања и америчког искуства девојчице са нашег простора закључујем да су позитивне стране пројектне наставе то што:
- је оријентисана, усмерена ка ученику који развија организационе и комуникационе способности,усваја нове методе рада, осамостаљује се,развија критички однос према свом и туђем раду,способност решавања проблема, изражавања, одлучивања, савладавања градива;
- наставне јединице, целине и теме се преплићу, а знање, вештине и способности повезују:
- присутна је корелација по хоризонтали и вертикали;
- заступљен је партнерски однос наставника и ученика;
- је отворена према ситуацијама из реалног живота;
- је присутан сарадничко - тимски рад;
- што дозвољава примену другачијих, нових метода;
- својим током максимално активира све учеснике...
Оно што може бити отежавајућа околност,препрека или недостатак за примену ове наставе је :
- наш нпр. разредно - часовни систем, организација наставе, одговарајућег простора и обезбеђивање материјалних услова;
- ускладити метод са градивом тако да не оптерећује превише ученика и не одвлачи га од других сегмената у образовању;
- наћи меру између стицања теоријских и практичних знања;
- ученици морају бити добро вођени кроз пројекат што значи да наставник мора одлично владати овом врстом наставе у сваком њеном сегменту;
- ученици морају бити добро праћени и навикнути на самосталан и тимски рад;
- за наставника је ова метода захтевнија и претпоставља додатно ангажовање што у нашим условима нпр. не може ( због других професионалних обавеза) или не жели свако да ради.

Од природе пројекта и услова за рад зависи да ли ће се пројекат изводити у оквиру мањих тимова, разреда или целе школе.
Пројектна настава јесте важан сегмент образовања и било би добро да се примењујр повремено у настави.


 

У другој половини двадесетог века почело се са увођењем различитих метода у настави, а све са циљем да се класични облик наставе , познат као ex     catedra, замени учењем где наставници на часу немају више искључиво главну улогу, већ се та улога све више преноси на ученика. Од учења у паровима, индивидуалног учења, учења откривањем, стигло се до пројектног метода који је касније прерастао у наставни облик, назван пројектна настава.

Шта је заправо пројектна настава?

То је она настава која у први план поставља ученика, он је све више самосталан, подстиче се његово размишљање, истраживање, закључивање.

Каква је улога наставника у овој настави, је ли он само неми посматрач? Не, он није посматрач, већ је модератор; он помаже, храбри, усмерава, али не намеће решења. Решења ће кроз истраживања донети ученици.

Улога наставника се променила у процесу савремене наставе. Он је путовођа ученицима који су од пасивних учесника у настави(или делимично активних), постали главни актери у процесу учења. 

 Пројектна настава је постала популарна због тога што настава кроз њу најбоље везује учење и живот. У њеној основи је пројекат који се поставља, истражује, презентују резултати. Пројектна настава има доста сличности са другим облицима наставе.

У науци, а ни у пракси није увек лако уочити и разграничити разлике између проблемске и пројектне наставе. На сличан начин су дефинисани циљеви, одабир теме, и у једној и у другој настави се истражује.

Каква је онда разлика између ова два, тако блиска, облика наставе?

Разлика је, ипак, велика.

Док код проблемске наставе ученици добијају већ постављен потпуни проблем и треба да га реше уз постављање различитих хипотеза, њиховог одабира и одбацивања док се не дође до правог решења, дотле се код пројектне наставе пред ученике ставља задатак да сами, у тиму, планирају и израђују пројекат. Циљ код проблемске наставе је да оспособи ученике да реше задати проблем, а код пројектне наставе је циљ да оспособе ученике да организују и воде пројекат. Код пројектне наставе је унапред утврђена процедура која треба да се поштује(логички редослед).

Пројектна настава је, значи, виши и захтевнији, нарочито мисаони, облик наставе. У њему наставник има много мање уплива у радтимова, ученици су главни носиоци посла.

Теоретичари се слажу у једном: приликом увођења ученика у проблемску, пројектну и истраживачку наставу, треба увек полазити од њихових „чистих облика“ како би ученици уочили разлику. Зашто се то потенцира? Из разлога што се ова три облика наставе у пракси узајамно преплићу.

Пројекат се увек, већ је речено, одвија по етапама, а оне су:

1.      Избор теме и формулисање циља задатка,

2.      Подела теме на подтеме и формулисање циљева за сваку подтему,

3.      Формирање група/тимова и подела задужења,

4.      Припремање материјала за истраживачки рад,

5.      Утврђивање рока за завршетак пројектне активности и договор око презентације резултата,

6.      Разрада пројекта, истраживање,

7.      Обједињавање резултата мањих група/тимова,

8.      Презентација и

9.      Рефлексија.

Код  пројектне наставе нас више интересује улога и активности ученика у овим процесима, а много мање улога наставника. Нас, другим речима, интересује шта ученик добија овом наставом када се она ставља на пиједестал најпожељнијег облика(наставе) у 21. веку, или бар његовом почетку.

Већ код прве етапе, избора теме и формулисања циља, увиђамо да сви, или већина ученика узима учешће, активна је у одабиру теме; проблем  око задатака укључује све ученике у напоран мисаони процес.

У другој етапи су ученици још активнији јер су се и они неактивни, сада активирали, па сваки ученик има шансу да даје свој предлог, да дели пројекат на подтеме, одређује и њихове циљеве.

Код треће етапе сви ученици се укључују у неки од тимова, деле и добијају улоге око израде задатка. Слабији ученици су схватили да нису на маргини наставног процеса, ово је њихов велики стимуланс јер су и они добили неки задатак; наравно, према моћима и предзнању. Свака група поставља себи питања која треба истражити: шта, како истражити, који су материјали неопходни за истраживање, који се резултат очекује од пројекта.

У четвртој етапи се ученици труде да пронађу материјал за истраживачки рад. Једни ученици прихватају да раде на терену, други да раде анкету, трећи да бирају литературу на нету или библиотеци, архиву, и тд. Прихватање туђег мишљења је код ученика увелико прихваћено као модел рада.

Код пете етапе око одређивања рока за пројектне активности ученици схватају да сви не могу радити истим темпом; морају да се ускладе око времена како би и они слабији (ученици) добили шансу, код њих треба да нестане осећај да су незналице. Сви увиђају и стичу искуство за колико се приближно времена може који посао урадити.

У шестој, истраживачкој и најинтересантнијојетапи пројекта, свако ради одабрани посао: сви ученици прикупљају информације по већ утврђеним задацима из четврте етапе, селектују их, одбацују, остале уграђују у пројекат, изводе закључке. Социјализација је сада добра. Радост успеха се осећа, свако је срећан у тиму.

Када су ученици прикупили информације следи обједињавање резултата свих група/тимова.То је седма етапа. Усаглашавају се резултати према главној теми и процењује се валидност, исправност свих прикупљених информација, сами процењују своје странпутице, оцењују колико је нешто било добро, а колико не. Ово је директна припрема ученика за живот и будући рад: они схватају да морају непристрасно и са образложењима да процењују и свој и рад друга из тима. Ово је уједно и припрема ученика за академски ниво јер ће на студијама бити без потпуног надзора професора.  Када користе литературу они науче да је обавеза да наведу изворе информација, па било да је то писани или електронски извор.[1]

Следи осма етапа која се састоји из презентације. Како ће се она извести зависи од креативности и маште ученика; треба им пустити да бирају. Могу то бити зидне новине, филм, представа, пауерпоинт презентација, мањи каталог, дискусија са публиком.

И последња, девета етапа или рефлексија, служи преиспитивању, анализи и вредновању пројекта, па затим, који су били пропусти и грешке током рада на пројекту, како су тимови функционисали, јесу ли ученици склони истицању ометали своје другове, како су се несугласице превазилазиле, јели им било досадно или не током рада, а све у циљу да се приликом израде будућег пројекта не понављају исте грешке. И најважније, шта су , радећи, научили. Рефлексија се најчешће организује у облику округлог стола.

У традиционалном начину учења, повезаност сличних тема у различитим наставним областима била је неповезана. [2]У пројектној настави је чест случај да се овакве области интердисциплинарно проучавају. Да ли се тиме нешто постиже? Свакако. Пре свега је велика уштеда у времену. Као друга добит је избацивање устаљених стереотипа. Избећи ће се устаљено мишљење да је један наставни предмет важнији и тежи од другога, а други мање тежак и небитан. Код пројектне наставе, у интердисциплинарном пројекту, нико није неважан, сви су предмети и тешки и важни, тј. не тако тешки, али важни.

Наставницима почетницима се не препоручује да у току својег почетничког рада почињу одмах са оваквом наставом из разлога што могу изгубити контролу над часом, јер у овој настави не може да влада беспрекорна тишина.

И када смо овако детаљно истакли многе добробити пројектне наставе, да погледамо које су њене мане.

Приликом поделе и израде задатака може се десити да ученици не сагледавају целину теме, проблема, задатка. Остаће им целина распарчана, саставити је не могу.

Такође, у доношењу процене о успешности урађеног задатка, извођења закључака, лошији ђаци не могу имати активну улогу.

Може се десити да пројекат не буде доведен до циља. То се догађа из више разлога(нпр. прекратког времена), а нарочито ако је тема претешка за ученике, па је до циља тешко доћи.

Када сумирамо позитивне резултате према негативним које пружа пројектна настава, долазимо до закључка да је она фаворит у односу на традиционалну наставу.

Можемо ли онда дозволити да традиционална настава оде у историју, а пројектна настава заузме водеће место у образовању?

А можемо ли ову релативно савремену новину одбацити као обичну новотарију?

Не можемо процес наставе свести на традиционалне методе, нити може традиционална настава устукнути пред пројектном наставом.

Права настава је она која користи читаву палету наставних метода; тек је тада, у зависности од материје, одговорила својој улози у образовању.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


[1]За сваки навод у пројекту обавезно се, обично испод текста, у тзв. фусноти, ређе на крају текста, наводе извори са потпуним библиографским подацима, страна са које је цитат узет.

[2]Романтизам се, на пример, изучавао засебно, без додирних тачака у настави књижевности, у музичкој и  ликовној култури.

Живадинка Јованчевић апр. 30 '12 · Оцени: 5

За и против пројектне наставе

Пројектна настава има низ квалитета, донела је много добрих резултата у савремену школу,али има при томе и неке недостатке. У корист пројектне наставе можемо навести низ чињеница:

-Пројектна настава усмерена је према интересима учесника у наставном процесу (ученика и наставника)

-Развија се способност самоорганизовања и самоодговорности. Заједно се дефинишу циљеви пројекта, бирају методе реализације, прикупљају информације, обезбеђују ресурси.

-Спроводи се планирање усмерено ка циљу

-Интердисциплинарни приступ је неопходан за успешно остваривање пројекта

-Развијање социјалних компетенција резултат је заједничког рада са циљем постизања резултата односно остварења зацртаног циља.

-Активна улога ученика и нова улога наставника као организатора,

-Повезивање теоријског и практичног знања неопходно је за успешну реализацију пројекта.

-Стечена знања употребљива у реалном животу.

Пројекна настава има и неке недостатке:

-Може доћи до преваге практичних знања над теоријским у мери да то касније буде проблем ученицима.

-Може доћи до подвајања ученика у тимовима, неки ће на себе преузети већу одговорност и обавезе, док ће се други „провући“ уз њих

-Ученици добијају специфичне задатке унутар пројекта, мање знања стичу у делу који су радили други, може се десити да не сагледају ширину проблема.

-Захтева одређене организационе и материјалне услове: прилагођавање распореда образовно- васпитног рада у школама, опремљеност на вишем нивоу кабинета, радионица, библиотека.

-Захтева додатну обуку наставника и припрему ученика

Мислим да се недостаци пројектне наставе могу превазићи и да је њен значај немерљив у будућности.

 

модератор

Интензивно трагање за другачијом школом, не само у циљевима и задацима образовања, већ и у садржајима и начину рада  и практичне примене у нашим школама већ одавно је присутно.

Уместо репродуктивне наставе где се дају готова знања, ученике треба учинити активним и креативним носиоцима образовног процеса у којима долазе до сазнања. Потребно је да се пређе са процеса наставе на процес учења.

  У свим порама друштва, у јазу који се створен између живота и рада у школи и оног што се дешава изван школе, све више су присутне  потребе и интересовања  да школу треба учинити привлачнијом.

У савременим образовним системима, пројектна настава је делотворан начин учења. Њена улога је сврсисходнија, ако се комбинује са другим методама.

Стављањем нагласака на планирање и израду пројекта, је веома добар начин ангажовања ученичких способности и сналажења. Иако унапред планирана, поједине фазе пројектне наставе, захтевају креативност и изналажење решења. Самим планирањем ученици се навикавају да се тим наученим искуством користе и у будуће.

Пројектна настава може да изазове интересовање код ученика којима је постала досадна репродуктивна настава и брзо превазилажење почетне збуњености другачијим приступом.

Пројектна настава помаже ученицима да боље уче и траже решења у све бројнијем приливу информација, да развијају знања и сналажљивост која су неопходна  у новим токовима.

 Посао наставника постаје занимљивији партнерским односом са ученицима, методама сарадничко-тимског рада, рационализацијом средстава и енергије.

Спора примена пројектне наставе може бити резлутат:

- слабости у образовању и усавршавању наставника,

- несхватање смисла увођења иновација у школу,

- наметањем споља а не унутрашњим потребама,

- само пуке одлуке нису довољне за ефикасну примену.

Оно што је важно за настајање идеје о променама је незадовољство датим, постојећим. За успешно спровођење пројектне наставе је потребна обука наставника за остваривање пројекта. Исто тако је важно одлучивање о учешћу наставника и ученика у пројекту. Успех једног пројекта је већи ако су ученици подстицани.

За реализацију пројекта потребни су добри сараднички односи између наставника и ученика, средине и окружења у којој је заступљена пројектна настава.

Иако се већи пројекти предузимају у организацији државе,

 гломазан централизован механизам, где се инсистира само на спровођењу закона и прописа, успоравају промене за проналажењем креативних садржаја.

Моћ управљачких структура већа је од моћи других чинилаца.

Примене нових идеја захтевају већи степен самосталности наставника, већи степен слободе у избору, за шта се често не налази довољно простора.

Али идеје за одређене пројекте се лакше прихватају,него реализују.

Велика препрека за реализовање пројекта, може да буде у схватањима и вредносним стаовима неког колектива. Несумњиво је да су кључни чиниоци увођења иновација, људи који раде, и који могу стварати различите климе,  

динамичке али и инертне. Веома често  зависи и од руководиоца. Овом аспекту код нас се не поклања довољна пажња, често је потискиван, због различитих интересних утицаја.

Циљна усмереност је свакако основно обележје у настојању да се уведу новине.

Зато је важно да буду присутни различити извори и канали комуникације.

У културној клими школе где не постоји добра комуникација међу наставницима и другим чиниоцима интерне размене, мале су могућности реализације пројекта.

Успех једног пројекта може да умногоме повећа колегијалност међу учесницима у оквиру школских актива, тимова као и са окружењем.

Додатни задатак
Моје прво искуство са пројектом

   Колико би било једноставније и лакше да смо имали метеријал који сте нам припремили за решавање  4.задтка!
   Прво право  искуство у писању пројекта имала сам прошле школске године у оквиру Пројекта ДИЛС -www.mp.gov.rs
   Школа је учествовала (била одабрана)у пројектној активности ,, Оснаживање школа за инклузивно образовање,, са својим пројектом ,,Корак по корак до квалитетног образовања,,
  Срећна сам што сам била члан тима који је одлично функционисао,где смо били мотивисани и несебично давали сопствене максимуме.
  Током рада тим је наилазио на многобројне тешкоће. Оне су се односиле најчешће на попуњавање пројектне документације. Дешавало се да смо се у појединим моментима питали  ,,шта овде треба попунити?,, Нисам похађала семинаре пре писања пројекта, нити се на било који начин усавршавала  у овој области. Министарство је организовало обуку за попуњавање пројектне документације ( писање пројекта), за школске тимове, али мени није много помогла.
   Искуство ми је показало да је идеја важна, мотивација, спремност на одвајање сопственог  времена, али да је потребно детаљно и пре свега јасно упутство  на који начин одговорити захтевима ( јасна и прецизна упутства).
   Идеја нашем тиму није мањакало. Унели смо у пројекат доста активности које се реализују у школи ( ништа само ради форме и улепшавања), али сам рад на попуњавању докуметације је текао тешко и споро. Једва само успели да у року све урадимо.
    Након завршеног рада, тим се оснажио, добио на самопоуздању и сви смо појединачно спремни да упловимо у нове пројекте. Искуство и знање су наша (моја) добробит,а за  ученике је то квалитетније образовање.
  О самој реализацији пројекта нисам писала , јер  од септембра ( а то је почетак реализације) не радим више у поменутој школи, али чланови тима редовно ме извештавају о свим реализованим (успешно) активностима.
 



модератор


           Идеје заговорника пројектне наставе Џона Дјуиа и његових настављача,  Х.Килпатрика и других,задњих деценија су постале опште признате и прихваћене у образовним системима.Овај велики замах и пракса дали су аргументе  о предностима пројектне наставе у односу на класичну,као и о до сада уоченим недостацима ове наставе.

           Неке  од предности пројектне наставе су:

-стицање примењивих знања;

-квалитетније разумевање садржаја који се изучава;

-ученик је активни учесник постављен у средиште наставе,која се прилагођава    његовом ритму и  способностима;

-ученик стиче комуникацијске вештине и знања;

-ученик стиче способности потребне за тимски рад;

-трајност знања стечених икуственим учењем,развој и увежбавање виших когнитивних  функција;

-мотивисаност ученика за учење;

-задовољство рада;

-бољи и свеобухватнији начин оцењивања ученика,ученицима се из такве оцене пружа  потпунија  повратна информација;

-развија способности ученика да критички процењују свој и рад других учесника.

          Недостаци пројектне наставе:

-захтевнија је за ученика и за наставника од класичних облика наставе;

-потребно је више времена за њену реализацију;

-потребно је доста времена и труда за њено дизајнирање;

-ученици се морају оспособити за нови облик рада;

-често захтева и додатне трошкове;

-оцењивање је теже и одузима више времена:

-прекомерна употреба  пројектне наставе доводи до засићења које даје негативне  ефекте.

           До сада су уочене бројне предности пројектне у односу на класичну наставу, што не значи да ће је она истиснути.Напротив,обе су неопходне.Проблем који се мора решити је у ком проценту треба да учествује пројектна настава,колико часова треба њој да припадне.За сада се,у савременим образовним системима на пројектну наставу издваја око 30% од годишњег фонда часова.Свакако да примењивост пројектне наставе није иста код свих предмета.Потребно је и да наставник бира наставни програм према способностима и интересовањима ученика.Школа ће њеном већом применом више задовољити потребе и друштва и ученика.

            Највећа добит школе,која успешно примењује пројектну наставу,је што ученик осећа већу припадности таквој школи и доживљава је као своју.

Сећам се своје запањености када сам 1990. године у септембру почела да радим. Моја професорка српског језика и књижевности, тада већ пред пензијом, из најбоље намере да ми умањи почетничку трему изговори реченицу: ''Не секирај се, ускоро ћеш да прођеш анализу сваког дела и онда си мирна до пензије.'' Та генерација наставника заиста је овако и радила. Колико се свет променио од тада? Данашњи просветни радници можда не желе да схвате, али као да није прошло двадесетак година него 120 година. Ако се не прилагодимо времену и деци овог времена ми смо диносауруси који деци само сметају.
Пројектна настава је један од термина који се, с добрим аргументима, уврежио као један од одговора на питање шта да ради у учионици данас просветни диносаурус из шездесет и неке. Наставник је раније био интелектуални ауторитет. Данас је непотребно да ученика бомбардујемо информацијама које може да гуглује и то не мрдајући са столице. Добра страна пројектне наставе јесте да се учење изместило из бубалачке позиције меморисања у активну позицију трагаоца за одговорима. Когнитивне способности детета се развијају сада кад су у најбољој форми. Они се у тинејџерским годинама уче да не застану пред проблемом, уче се у пракси идеји да проблеми постоје да би се решавали. Наставник више није (само) особа која неку област зна и стално показује да су ученици у односу на њега инфериорни у количини знања. Сада је то особа која свој ауторитет показује у сналажењу у веома различитим ситуацијама, јер ниједна група ученика не ради исто, са истим интересовањем, истим ресурсима, истим жаром и истим заблудама. Добро је што садашњи приправници никако неће постати диносауруси који годинама користе исте наставне ''припреме'' писане руком у време кад их је потерао просветни саветник.
Добра страна пројектне наставе јесте и могућност да се свако дете у оваквом раду нађе, отвори, докаже, истакне. Нека буде у том раду врлудања, заблуда, нека буде празног хода, нека буде несугласица у вршњачким одмеравањима, то није мана, то је врлина групног рада. То је симулација живота. То је интелектуални инкубатор за инетелектуалну недоношчад која ће проходати у стварним животним изазовима од љубавног односа до писања семинарског рада на факултету. Ако је наставник добронамеран, ако не ради овим методом реда ради него заиста са жељом да проба па шта буде, тада ће бити и резултата. Неки наставници се боје неуспеха, боје се да не испадну смешни и неспретни пред ђацима, али зар то није чар рада са младима? Кад сам почињала да радим са пројектором са новог нетбука покривала сам екран папиром да деца не преписују наредну реченицу, да се концентришу на оно што говоримо. Наравно, све се на зиду видело јер нисам покрила - пројектор! Мени је и данас смешно како сам била глупа, па шта? Уосталом, то сада то помињем ја а не они.
Јесте ова врста наставе захтевнија за наставнике, али је лековита за највећу бољку традиционалне школе - досаду. Дајте деци задатак и нема бежања са часа. Активно учење је једино право учење 21. века. И за традиционалну наставу деца истражују ресурсе који су им доступни и како знају и умеју. Зар онда није боље да то буде под менторским руковођењем наставника који је корак испред њих, па да уче да критички сагледавају све и свја на интернету? За то им заиста треба помоћ, а они нама нека помажу у техничком делу. Највише сам научила о претраживачима и разним платформама од ђака.
Видим да колеге као ману пројектне наставе виде немогућност да се она изводи у редовној настави и да је тешко усагласити је са нашим плановима и прогламима. Јесте тешко, али то није мана пројектне наставе него планова и организације часова. Ако се, рецимо, месец дана раније припреми и организује пројекат ''Рецепција 'Ане Карењине' мојих родитеља и мене'' зашто се то не би уклопило у редовну наставу? Мана је само инертност, лењост и НЕЗНАЊЕ наставника. Не треба да се извлачимо на грозан списак лектире, него да од тог лимуна направимо лимунаду и то по ''вкусу'' садашњих ученика.
Један недостатак пројектне наставе јесте у брзини / спорости реализације пројекта. Пројекат треба доообро осмислити и планирати, а усаглашавање времена није мала препрека. Гимназијалци скоро сваки дан имају 7 часова. Економисање временом треба сви бизнисмени овог света да уче од њих. Они су мајстори тријаже шта је важно за неког наставника а шта је неважно.
Мана пројектне наставе, да закључим, није у овом систему организовања наставе него у нама - непресушном извору изговора. Такође, директори који своју инфериорност показују не допуштајући новине јер ће се тако показати ''да је цар го'', припадају у одредницу ''против'' пројектне наставе, јер је заиста тешко борити се у колективу где се ентузијасти часте погрдним именима. Лоша страна јесте и у томе што, рецимо, усамљени јуноша који у својој школи нема подршку, нема коме да се обрати од ни у школској управи. Част изузецима, али што се тамо намножило диносауруса... Зато смо ми просветни радници гладни добрих семинара на којима налазимо мрвице одговора на питање како да нас не прекрије мемла, паучина, рузмарин и шаш.
Весна Сеничић апр. 28 '12 · Оцени: 5 · Коментари: 1 · Ознаке: настава, пројектна
             Пројектна настава, као један од савременијих облика наставе, поседује многобројне предности које ме опредељују за њену примену. Оно што је основно, у центру ове наставе су ученици и акценат је на њиховој активности. Они се тако навикавају на тимски рад, остварује се комуникација и сарадња као и стратегије решавања конфликта. Дакле, код ученика се на овај начин развијају социјалне компетенције али и организаторне, на пример подела и координација рада, искоришћавање ресурса као што су време и простор. Такође, могу стећи и разна умећа:занатска, израда брошура, рад на рачунару... Употребом пројектне наставе избегава се рутина, развија се спремност за деловање и преузима одговорност. 

             За примену пројектне наставе додатно ме опредељује то што је обележена јасно препознатљивим завршетком тако да се види резултат. Веома важно је и то што пројектна настава припрема ученике за будуће потребе друштва и један је од бољих путева ка достизању образовних циљева.

              Узимајући у обзир реалну слику стања у многим нашим школама, осврнула бих се и на тешкоће до којих може доћи у самој иницијацији или припреми пројектне наставе. Проблем може бити ако школа не располаже добром инфраструктуром која се може искористити у сврхе пројектне наставе. Некада је тешко обезбедити подршку у школи или код спољних партнера, на пример родитеља, локалне самоуправе. Пројекат може пореметити традиционалну школску свакодневницу ако није правовремено координиран. Поставља се дакле проблем улоге наставника, који је управо координатор и саветник и његовог искуства са социјалним наставним облицима. Планирање времена, где се у обзир морају узети фиксни школски термини, на пример контролни задаци, опредељује ме да пројектну наставу у употреби видим у додатном раду и  секцијама а мање у редовној настави. Нисам толико за примену у редовној настави јер није увек извесно да ће ученици имати приступ ресурсима а време се мора планирати. Поставља се и питање избора теме која се може уградити у наставно градиво. Видим да би проблем могао настати и око самог формирања група, а то може бити окончано тек кад сви учесници осете припадност својој групи. То је тежак задатак и може одбити од оваквог начина рада као и могући конфликти који су неизбежни кад људи раде заједно. Против примене пројектне наставе би ме определило и преоптерећење наставника и ученика.

            Постоји несигурност свих учесника наспрам нових наставних облика. Иако постоји и за и против, треба увек покушати, јер и могућност пропалог пројекта је стицање драгоценог искуства.

Jeлена Срећковић апр. 27 '12 · Оцени: 5 · Коментари: 1
         Завод за унапређивање образовања и васпитања и Мајкрософт су у периоду 27. децембра 2011. до 24. јануара 2012. организовали 3 видео-конференције за подршку ауторима радова на конкурсу „Креативна школа 2011/2012“, на којима су наставници добили савете о изради радова од представника Завода за унапређивање образовања и васпитања, Мајкрософта и својих колега који су већ учествовали и победили на досадашњим конкурсима. (погледајте снимке видео конференција ОВДЕ). Пошто сам била активни учесник на све три конференције, то ме обавезало, поред радозналости и жеља,  да се пријавим на КОНКУРС. Тада су наступили проблеми око избора сарадника за тим, а посебно око избора теме. Проучила сам какав рад треба да буде и које критеријуме треба да задовољи и закључила сам да је најбоље да омогућим ученицима да буду активни учесници у изради пројекта.  Изабрала сам тему која одговара по свим тим критеријумима: "Пивот табеле у Excel - у", а то је у ствари техника која замењује сложене формуле са неколико корака помоћу чаробњакаПошто су захтеви конкурса такви да се испоштује више критеријума, избор сарадника је био врло тежак јер су неке колеге одустале при сазнању колико је тежак пројекат. Тако сам изабрала колегиницу Валентину  Пузовић  из Ужица као стручног сарадника у тиму, а из Основне школе у Лајковцу педагога Ивану Костић због искуства које има у раду на овим пројектима.

         Као вођа тима знала сам да скоро све морам да осмислим. Идеје су долазиле свакодневно, али сам прво направила план рада: шта треба да припремим за ученике, када и како то са њима да обрадим и како све то да упакујем у једну презентацију, по захтевима конкурса. Одмах сам на школском Moodle систему (http://sskolala.edu.rs/moodle/отворила курс: "Пивот табеле у Excel - у", коме можете приступити у улози: gost и погледати како смо радили пројекат. Све што је постављено на том курсу и што је урађено са ученицима задовољава строге захтеве конкурса и главну тему: "Критичко мишљење". Дешавања у учионици су била посебна, деца су са задовољством учествовала у изради пројекта. Имали смо и поделу у групе, мултимедијалну израду докумената,  анкету, домаће задатке,истраживачки рад, решавање укрштенице и квиза, учешће на форумима, решавање тестова и друго. Подела задатка међу ученицима је била одлична јер су према својим склонистима изабрали "сниматеља и фотографа"  Жилета и Ђорђа, носиоце задатка: Љиљу, Нору и Андреју а остало су равноправно поделили. Све што смо урадили заједно или појединачно било је подвргнуто анализи да ли је добро, да ли задовољава све критеријуме, треба ли нешто променити и слично. Посебно су занимљиви коментари са форума где су ученици писали како могу да примене то што су научили на курсу. Тако је нпр. Андреја написала да је помогла тати да реши неке задатке на послу употребом пивот табела. Ученици су на занимљив начин савладали тешку  тему. Стекли су прво искуство у изради пројекта и заинтересовали су се за овакав начин рада. 

          Мени је рад на овом пројекту много значио. Научила са да руководим тимом, да делим послове, да слушам друге, да их саветујем и исправљам, а и они мене,  да поштујем правила и рокове, да планирам до детаља шта треба радити и које технике треба применити,  да примењујем савремене методе у раду. Стекла сам велико знање, тражећи материјале на Интернету и у размени са члановима тима, а и од ђака. Оно што је најважније, ученицима сам показала да се може учити другачије уз пуно поверење и поштовање.

                                       Сада са нестрпљењем очекујемо резултате конкурса.  

                                                  


Милијана Петровић апр. 27 '12 · Оцени: 5 · Ознаке: п, и, в, о, т
Странице: « 1 2 3 »