Лични план стручног усавршавања | Форум

админ.
Славица Јурић авг. 28 '12
Него, желим с вама да поделим искуство које сам јуче након Наставничког већа на коме смо покушали да направимо СВОТ-анализу и донесемо план како да направимо план :) доживела с колегиницом која ради у 3 школе. Такви ће, на жалост, бити све више. Она је питала како да она прави лични план: као 3 посебна документа (ако свака школа има свој образац), и три различита плана у складу с развојним плановима и миљеом школа у којима ради, или као један. Заиста, треба ли да упадне у шизоидну ситуацију у којој се затекла и да буде три различита наставника? Саветовала сам је да направи један план, а да бојом реда нагласи шта у којој школи намерава да оствари. Шта ви мислите о овој ситуацији?

Такође је питање и да ли онај ко нема норму треба да оставарује 44 сати на нивоу установе или у проценту у којем има норму те године. Питање није само формално, питање је и социјалне правде. Ако онај који нема норму и тако има мало више времена или мотива да се докаже и потврди, и ради и предузима више од осталих - какв је његов третман? следеће године биће "награђен" тако што ће норму и даље губити? Вредноваће му се то и може да стекне неку предност, па иако нема норму, можда има услова за напредовање. Или да му се омогући да ради на проценат по принципу "Колико пара толико музике".
И ми имамо профеосре који предају у више школа, предали су личне планове и у једној и у другој, јер раде у ОШ и СШ, па је ситуација помало другачија. Иначе, њихов план СУ се преплиће, што је добро, јер имају можда више прилике да прате организоване семинаре на ''два фронта'', нпр. превенцију насиља код нас, у другој школи семинар о инклузији и сл. што чини њихов проф. развој комплетнијим.

Ево једног питања за групу: добили смо неко незванично тумачење Правилника о СУ, да финансирање семинара од стране школе/општине је у ствари онај део слободних дана који је предвиђен за похађање семинара. Другим речима, школа учествује у финансирању тако што мора да нас ''пусти'' на семинаре у трајању од 68 сати годишње, по члану 27. Иако мени није страно самостално плаћање семинара, стручних путовања и сл. моји професори стално питају има ли школа обавезу или семинаре морају сами да плаћају. Искрено, чекам просветног саветника који ускоро долази да прегледа портфолио за напредовање, па ћу га питати. Које је ваше мишљење, или можда имате ближе и званичније информације?
Пошто су сада актуелни разни планови и програми и разна тумачења око тога, потражила сам на Мрежи неку помоћ и - нашла. Прво, сачекаћу нови курс за прављење портфолија, јер ми се свакакве идеје стварају, а ипак треба послушати искусног мајстора, нашег ментора - Славицу. Од ових образаца искористићу нешто што ми буде најлакше да спакујем планове и програме. Ма какав приступ био у вези електронских семинара максимално их подржавам и даље и делим мишљење осталих колега да су добри. Када крене школска година све се некако лакше поднесе. :)
Рада Каранац авг. 31 '12
Joванка, не постоји незванично тумачење Правилника. Уколико имате могућности да присуствујте стручном скупу Биљане Лајовић, учините то. На скупу појашњава све недоумице око Правилника.Школа има обавезу да вам обезбеди 24 сата одсуства из установе за стручно усавршавање (ови сати се претварају у бодове-за акредитоване програме или акредитоване скупове). На основу чл.159 ЗОСОВ, локална самоуправе је у обавези да обезбеди средства за стручно усавшравање, а увек, уколико постоји могућност, можете и само да финансирате одлазак на овакву врсту СУ, као и што сте већ написали да сте радили, што и колегама можете да наговестите, па нека се угледају на Вас.

У Школској управи Чачак, смо урадили интерни документ за ШУ, који помаже наставницима, васпитачимаи стручним сарадницима у раду, јер се односи на вредновање активности у самој установи. Прилажем Документ и за школе и за вртиће.

Форумску поруку уредио је Рада Каранац авг. 31 '12
Прилози:
  DOKUMENT O sU U SKOLI.doc (132.5Kb)
  DOKUMENT O SU VRTICI.doc (130Kb)
Радо, можете ли нам рећи када и где ће се одржати стручни скуп Биљане Лајовић?
Да, ко има инфо о том стручном скупу Биљане Лајовић, било би добро да обелодани. :)


Питање за Славицу: Има ли шансе да се предавања у оквиру Финих вебинара признају као стручни скупови?
Хвала на свим инфо и одговорима.

Лидија Ганић сеп. 2 '12
Дивна размена сазнања, мишљења и искуства. 

У школи, у којој радим, јуна месеца је оформљен тим за СУ. Међутим, и чланови тима не разумеју информације које су добили на том једнодневном семинару. Поделили су нам некаква штура упутства о садржају портфолиа, 3 табеле и, то је то. Бојим се да су они ово схватили као додатак на  административни део посла којим смо затрпани а који нас и не обавезује. Моје колеге су то тако и прихватиле. Само поједини су кренули у озбиљније разматрање суштине портфолиа. Остали се ослањају на "старе навике" : неко ће већ то одрадити а ми ћемо копирати, копирати... :( 

Рада Каранац сеп. 2 '12

Стручни скупови се акредитују, као семинари, али на два месеца. што би значило, да уколико имате групу преко 80, контактирате Биљу, како би она акредитовала свој Симпозијум у месту где је потребно. ево инф. на сајту Завода http://www.zuov.gov.rs/novisajt2012/CPRZO_strucniskupovi.html

 

Mи смо урадили Документ, пре њеног скупа и похвалила га је јер јако битан и користан школама и вртићима.

 

Форумску поруку уредио је Рада Каранац сеп. 2 '12
Марина Панић сеп. 5 '12
Драга колегинице Радо,
Александра Јованкин (прозвасте је, нехотице, Јованка) поставља питање које, изгледа нисмо разумели сви најбоље. По једном тумачењу ( Славице Јурић, ако сам добро разумела, а и о сопственом умећу "читања" правних докумената), и ја сам разумела да је обавеза Школе да нас плаћено "пусти" да имамо слободне дане на рачун стручног усавршавања, који су плаћени нашом платом. Котизацију, схватили смо, за семинаре, нема обавезу да нам плаћа Школа, или ШУ, већ ми сами. Овај Ваш податак, који нас повезује са Законом ми је драгоцен, али постављам практично питање: шта ако не обезбеђују новац за усавршавање, без обзира на обавезу? То је оно што се догађа у Краљеву.
Понекад мислим да функционишемо као раштимован оркестар, јер информације добијамо са свих страна.
Још једно питање, везано за Ваш Документ, имала сам прилике да га видим код просветног саветника, и оно што ме интересује је следеће: Да ли је обавеза Школе да прихвати овакву врсту документа на нивоу Правилника о стручном усавршавању у "сопственој" установи, или се она доноси на нивоу Града, или ШУ, или нечега вишег?
Такође ме занима на који начин (не)успевате да наплатите додатак који повлачи са собом звање (педагошки саветник, нпр) јер, наводно, не постоји Уредба у Закону којом се ово регулише.
Чему све онда, питам се ја?
Марина Панић сеп. 5 '12
Извините, ако досађујем, мада бисмо можда овај пост могли пребацити и на тему тих чувених Стручних скупова, али просто ми се развезао језик (или прсти).
По члану 4 став 3 Правилника о сталном стручном усавршавању наставника, каже се да је обавеза наставника да поседује одређени број поена који ћемо стицати на стручним скуповима које ћемо:
- сами организовати
- сами реализовати
- сами пријавити
- сами послати ЗУОВ-у пријаву на одобрење, коју ћемо платити (пазите: само пријаву) 7500.00 динара (и словима седам и по ХИЉАДА динара)!!!!

 Питам се: кад већ имају радника који је тако паметно нашао начина да  организацији која се, по Закону, финансира из буџета РС, донесеготове приходе у (поприлично) округлој своти новца, зашто га не запосле на питањима од значаја за саме просветне раднике?

Шта то ради ЗУОВ за те паре? Одобрава нам наше скупове, за наша тумачења обавеза које су нам они прописали?
Или смо ми блесави, па ћемо се примити на то?
Која је казна? Шта ћемо то изгубити, и по ком основу, и по ком члану, ако ОДБИЈЕМО да се тако усавршавамо?
Или ја не знам у "ком грму лежи зец"!
Форумску поруку уредио је Марина Панић сеп. 5 '12
Рада Каранац сеп. 6 '12
Ја се извињавам колегиници Александри што сам је незвала неким другим именом и надам се да није замерила због тога, а све у жељи да што пре поделим неке информације, за које сматрам да могу да буду битне. Сви врло добро знамо да школе добијају одређена средства за стручно усавршавање, која би требало да "покрију" план стручног усавршавања у установи за школску годину. У Чачку се тај новац за СУ, налази у Регионалном центру, па у зависноти од потреба школа за СУ и финансијским располагање, се одређују у школи ко ће ићи на неки семинар.

Документ који смо урадили у ШУ са сарадницима из школа и вртића никако не може да буде обавезујући, али смо ми на територији ШУ, тј. Моравичког округа донели одлуку, тј. директори и наставници, да је свима лакше (и нама у ШУ, а нарочито у школама), да имамо један јединствен акт, бар за ову шк. годину. Просто желимо да што више помогнемо наставницима, васпитачима и стручним сарадницима и олакшамао ситуацију, у којој се чини, многи губе стрпљење и мотивацију.

Што се тиче додатка за напредовање, није проблем у ШУ, већ у Министарству финансије, која за сада, нема тај новац, а не значи да га неће бити.

Мој лични став према оваквом виду усавршавању у оквиру ИНСЕТа можете погледати на линку   http://www.tfc.kg.ac.rs/tio2012/PDF/7)%20Obrazovanje%20nastavnika%20i%20dozivotno%20ucenje%20u%20novom%20okruzenju/PDF/712%20Rada%20Karanac%20-%20Mekdonaldizacija%20u%20Inset-u.pdf        

мада је написан пре новог Правилник, но...све је то то!

Марина Панић сеп. 6 '12
Радо, свака част, то је углавном - то. Можда сам ја била мало груба у својим констатацијама, нисам очекивала да се заиста неко и бави тиме. Једино морам да Вам поверим да мислим да су наставници који посећују семинаре упркос свему, никако не само сакупљачи, већ и људи који врло ревносно мењају своју методику и примењују научено. Има, нажалост, оних који не желе да уче, а раде у образовању, и по мени је то највећа мана нашег друштва. Мислим да квантитет мора и може да произведе неки квалитет, упркос свему. На крају, какви год мотиви били за усавршавање, важно је ДЕЛАТИ, упркос свему...
Poštovana koleginice Karanac,


moram da vam čestitam na tekstu o INSETu, jedino bih primetio da ne nudite alternativu postojećem sistemu. Voleo bih da pored kritika (koje su na mestu) čujem i predloge šta bi bilo uputno preduzeti, posebno sa pozicije prosvetnog radnika, kako bi stručno usavršavanje postalo funkcionalnije. Takođe bih se zahvalio vašoj Upravi za obrasce koji mi pomažu u radu (pošto sam koordinator škoslkog tima za samovrednovanje i stručno usavršavanje). Voleo bih da malo podelim i Marinin optimizam, pošto su mi se javili mnogi polaznici mojih seminara sa primerima primene, a neki saradjuju samnom u nastavi i medjunarodnim projektima.


I jedno pitanje: kako da kontaktiram koleginicu koju zovete Bilja u vezi sa skupom o tumačenju novog Pravilnika o stručnom usavršavanju?


Da, Marina, važno je delati uprkos svemu !

Марина Панић сеп. 8 '12
Колега Филозофе, разумемо се...
админ.
Радо, сасвим случајно или не. гледала сам предлог сати за обавезу стручног усавршавања у установи коју је направило неколико стручних сарадника из ваше општине или школске управе. Запањило ме колико се злоупотребила идеја која није лоша - коначно се самообразовање и неформално стручно усавршавање вреднује тражећи да то буде планирано и обавезно на годишњем нивоу. Међутим, ваше колеге су побркале оне захтеве и показатеље за напредовање у струци , па то исто унели као облик стручног усавршавања на нивоу школе. Пимерице, изванредан наставник, који сарађује с научним и стручним часописима и због тога има један од услова и показатеља да напредује у струци, по предлогу ваших сарадника, то исто користи као облик стручног усавршавања на нивоу школе и добије за то 10 сати. Па, не може то тако. То је груби каријеризам најцрње врсте. Тај наставник је, наиме,  превазишао усавршавање на нивоу школе, али не у смислу да више на нивоу школе не ради што и други, него ради све то, па још више за ново целе струке или целе просвете. Но по том предлогу, он може да напише студију-две и тако заради и сате за СУ на нивоу школе и показатеље за напредовање. Ако то ради, не значи да запостави оно што свако мора на нивоу школе. Све у свему ако је школска управа подржала такав предлог како да се рачунају сати стручног усавршавања на нивоу школе, немам шта да закључим осим да она подржава каријеризам и злоупотребу ионако мањкавог правилника. Ако то нико до мене није видео, онда ја стварно више немам речи ни о законодавцу, ни о људима који то прогутају. Јесте да је то повољно за неке лактароше, али није етично.

О теми стручног усавршавања и новом правилнику Биљана Лајовић ће говорити на стручном скупу Комуникација-интеракција-акција, 8. децембра у ОШ "Ђорђе Крстић" у Београду, као један од излагача у пленарном делу конференције (јер скуп није посвећен искључиво стручном усавршавању). Више о скупу можете погледати у најављеним догађајима (на нашој мрежи) или у оквиру теме Стручни скупови. Тамо можете преузети и агенду.

Наравно, то исто можете погледати и на Заводовом веб-сајту, на страници где су најављени акредитовани скупови и где је Биљана Лајовић наведена као један од реализатора скупа. Кликом на њено име, отворићете њену радну биографију, где можете наћи њен број телефона за контакт. Ово је одговор за Милоша.

Ако сам добро разумела, Рада Каранац је поменула трибину о професионалном развоју коју је Биљана Л. већ држала у Чачку крајем августа и коју не акредитује унапред, већ кад скупи довољан број заинтересованих.


 

 

 

 

 

Рада Каранац сеп. 9 '12
Поштована колегинице Јурић, 

Докумет који смо предложили, подржава активности које су наведене у Правилнику. Публиковање рада, књиге из области образовања и васпитања, је свакако облик стручног усавршавања ван установе, али, као и што је наведено у нашем документу, уколико то наставник презентују у установи, на неком од веће, путем угледног часа, онда му се признају сати стручног усавршавања у установи. То смо појаснили кроз опис активности и још детаљније путем безбројних састанака одржаних на ниво ШУ. Има, наравно, наставника који објављују радове и из области образовања и васпитања, али из других области, које овде нама нису тема интересовања, па исти не мора представити. Уколико то уради, а у циљу је развоја школе, тј. једна је од разојних активности школе (као и што Правилник дефинише), а уз то је и дефинисано као задатак кроз Школски развојни план, зашто не би добио сате СУ у установи. Око тога смо се консултовали и са колегиницом Лајовић, која није имала ништа против таквог вредновања, јер га и Правилник вреднује. Мислим да је потребно и подржати наставнике и афирмисати њихов рад, јер колико год мислили да их има много, да се баве оваквим стварима (писање, публиковањем...), нажалост, све говори да их нема, да ли нису мотивисани, заинтересовани или мисле да не могу... Сваку добру и кавлитетну активност, мислим да треба да подржимо, јер једино на такав начин могу да се одвоје они који раде од оних који то никако не желе.

Форумску поруку уредио је Рада Каранац сеп. 9 '12
Марина Панић сеп. 9 '12
Славице, ни ја исто не видим ни један једини разлог да се овај предлог назива таквим именима. Не разумем у чему је проблем? Зар школа не напредује тиме што ће бити упозната са свим шта њени запослени чине? Зар свако предавање, анализа, представљање не унапређује само наставну праксу? И да ли је могуће да можемо исто вредновати рад онога који припрема и излаже од онога који само пасивно седи и слуша? Или се чак и не појављује?
Можда у мојој школи по том питању влада јавашлук високе врсте, па се нико ни не окрене на идеју о "праву и ОБАВЕЗИ" просветног радника о сталном стручном усавршавању. Можда је у другим школама навала и грабеж, можда има толико заинтересованих да одрже предавања у оквиру установе, да је календар препун? Благо таквим школама! Код мене се та тема ни не помиње (срам нас било)!
Што се "грубог каријеризма" тиче, ја сам пре за "насилнички тоталитаризам" у коме би свако ко не присуствује стручном усавршавању, био подвргнут смањењу плате, па бих лако пронашла средства (и у оквиру саме установе) да наградим квалитет. Колико год то ружно звучало, у општем расулу ове државе и система, једино што мислим да мора бити последња линија одбране је образовање. Али, и просветни радници су људи, и они подлежу општој атмосфери, како у Граду, тако и у држави, па и у школи.
Можда нисам разумела најбоље шта си мислила?
Форумску поруку уредио је Марина Панић сеп. 9 '12
Рада Каранац сеп. 9 '12
Поштовани колега Јеремићу, 

Сигурна сам да има јако, јако квалитетних семинара и осталих облика неформалног образовања, што уопште није спорно, као и наставника који стечена знања и умења примењују у настави. Но, јасно је и да има, нажалост већи број оних који похађају семинаре само јер "морају", јер се плаше да не остану некада без посла. А да ли науче и шта науче, немогуће је измерити. Сматрам да је мониторинг и праћење врло битна комонента образовања. Донекле смо и сами криви, јер се поједини семинари и даље акредитују (и сама сам била присутна на пар њих и остала без текста, од онога шта нуде). Криво смо, јер на крају семинара сви попуњавамо евалуациони лист, па с обзиром да је крај и сви једва чекамо да изађемо из сале, не напрежемо се приликом оцењивања, те оценимо тј. заокружимо највећу оцену, а онда дођемо у школу и кажемо да је било ужасно и лоше и све остало. Писала сам о "проблему" саме акредитације, јер ако анализирамо Каталоге (а и о томе сам писала http://www.skolskaupravacacak.rs/skolsko-razvojno-planiranje.html, онда се суочимо са страшном чињеницом, да нпр. семинар о томе како се реализује комбинована настава, држе едукатори, који никада нису крочили у такво одељење, нити знају практично како то изгледа. Практичари, не теоретичари! Нажалост, не знам да ли има неко коначно решење, али свакако морамо и треба да будемо пажљивији приликом одабира семинара, па сагледати поред тема и радне биографије едукатора. Плашим се да је највећи проблем у свести, која се изузетно споро мења, па док не схватимо да неке ствари треба да радимо, јер је то нормално, а не што морамо, тапкаћемо у месту. Колегиница Гошовић је одговорила на Ваше питање, које се односи на контак Лајовићке. У Радној биографији стоји број телефона, па је контактирајте Ви, школа или Ваш Центар из Смедерева. 

Draga koleginice Karanac,


strašno je koliko ste u pravu i po pitanju seminara i po pitanju odnosa nastavnika prema stručnom usavršavanju. Ja bih, međutim, voleo da se skoncentrišem na onu grupicu prosvetara koji su skrivena snaga naše profesije. Nisam idealista, samo želim da uradim ono što mogu sa ljudima koji to mogu. Ako bi svako to uradio...


Vesna, hvala za informaciju, Beograd mi srećom nije daleko.

Странице: « 1 2 3 »