Како до сарадника? - Психологија

Информације о групи

Психологија

Група ће се бавити применом психолошких знања у васпитно-образовном процесу.
Драге колеге! Будући да сте овде активни, а претпостављам да је слична ситуација и на још неким социјалним мрежама, имате ''компјутерска знања'' за ефикасно коришћење истог, занима ме како мотивишете (и да ли је то уопште могуће) своје колеге да користе рачунар свакодневно и у настави. Ја се константно суочавам са истим проблемом (ако изузмем неколико наставника и учитеља који су спремни да се ухвате у коштац са иновацијама и олакшају себи живот): како да некога приволите да користи рачунар ако већина колега на сам помен реченице типа: ''Извештај доставите у електронској форми'' добије напад огорчења, панике, лудила и сл. а о коришћењу дигиталне учионице, пројектора, лаптопа и сл. нема смисла ни говорити! Чекам ваше одговоре и сугестије. Хвала!
Некако то тумачим најпре као страх од новог, или, можда, страх од времена које им је потребно да се припреме за тако нешто, јер не знају суштину. Мислим да је једно од решења обавезна информатичка обука запослених, која не мора бити у склопу неког акредитованог семинара, већ и колегијална подршка, али која би кренула тако што би се донела одлука на стручним органима школе и за њу задужили они који поседују ова знања.

Мислим да ово није лош корак. Људи заиста немају те вештине и потребно их је обучити.

Највећи број запослених у мојој школи је још током раних 2000-тих прошао почетне и напредније курсеве за рад на рачунару, али проблем је што је изостала благовремена примена наученог док су знања још свежа. Сада је просто немогуће квалитетно радити свој посао а да не владаш тим знањима поготово што постоји и низ техничких могућности које у то време нису постојале (пројектор, Дигитална учионица, рачунари на сваком кораку...) а за које је права штета да остану неискоришћена. Зато сам се лично ангажовала по повратку са трудничког и породиљског одсуства да подстакнем колеге да се активније ангажују у том домену. То ми засад успева само са онима са којима и иначе није било проблема што се сарадње тиче и који раде на рачунару. Предложила сам и пријављивање на онлајн семинар који је бесплатан, акредитован са 24 сата и свако може да га похађа буквално из фотеље али је и ту одзив слаб. Просто не знам шта још да покушам или да одустанем!? Јер, све док исту плату примају они који раде минимално и они који се свесрдно ангажују, не очекујем напредак. Не знам шта по том питању раде толике наше синдикалне организације?
Слажем се са Гораном да је у питању страх од новог, потреба да се избегну непријатности сусрета са непознатим. Обука јесте неопходна али ја бих додала још нешто. Када желимо да окупимо људе око нечега, па и шире употребе рачунара у наставној пракси, потребно је да прво окупимо тим "храбрих" и "загрејаних" да пробају, експериментишу, размењујују. За почетак то може бити и сасвим мала групица. Не треба да се намеће и размеће али треба да прича у колективу о примерима своје добре праксе и уживању у новом а не у рутини. Моје искуство говори да се тако кроз релаксирајуће разговоре о властитим искуствима о "експериментима" у образовној пракси код већине "отворе врата" за новине. Мањина остаје "закована" у својој рутини и тако се једино добро и сигурно осећа. Што се њих тиче не треба ни имати амбиције да се нешто мења!
Када сам почела да радим два пута је организована обука наставника у школи од стране колега који предају информатику, али је мали број наставника желео да искористи погодности. Тачно је да већина има страх од новог, а мислим и да једноставно не желе да се баве новом технологијом, а о примени истог у настави за њих је то "баук".
Имам два питања: прво, колико чланова ове групе су професионални психолози. Друго, колико има тзв. онлајн психолога, тј. стручних за онлајн психологију, онлајн комуникацију. Много читамо о онлајн па и тзв. хибридној педагогији па претпостављам да постоји и научна дисциплина у психологији која има префикс онлајн. Узгред да напоменем је да сам професионални економиста (магистар) и информатичар.
Мислим да је колегиница Маријана Стефановић управо изнела суштински начин за решавања овог проблема. Увођење промена је процес и не може се остварити одмах и у потпуности. Ево једног примера из моје школе.
Када смо се пре четири године договорили да планове предајемо у електронској форми, то је чинило око 50% наставника. Организовали смо подршку за колеге у оквиру стручних већа и у наредној години је то самостално чинило већ преко 75% наставника, а у трећој години смо организовали и интерне обуке и дошли скоро до  90%. Ове школске године смо прешли на Live@edu систем за електронску комуникацију у оквиру којег сваки наставник има своју службену мејл адресу и организовали обуке за коришћење. Сигурно је да постоји одређен број наставника који то не ради самостално, али их је све мање.
Колегинице немојте да одустанете од тога да приволите колеге да прихвате савремене методе и примену компјутера у раду.То некада заиста иде тешко и споро.Код дела наставника средње и старије генерације углавном је страх од неуспеха у учењу (по речима неких из мог окружења) док је код дела млађих отпор због лоше опремљености школа.
Јелена Шкодрић март 19 '13
Мислим да већина наставника има отпор према новинама и да су више традиционалисти, вероватно зато што су и они тако учили. Донекле могу да схватим наставнике који су пред пензијом да имају отпор, али све је више млађих колега који категорички одбијају да промене начин рада и следе своје старије колеге.

Мислим да је то стереотип у вези са годинама. Наставница/наставник је или стручан или није. Уколико је стручан и жели да одржи свој професионални интегритет, она ће по природи ствари користити све расположиве ресурсе.
Уколико није, уколико је њен људски капитал израбаћен, а није мотивисана да га обнови, биће јој довољан и школски уџбеник. А вероватно ће јој и то бити превише.
:)
Аида Аличковић март 22 '13
Не могу да их разумем а ни да их анимирам да и они користе рачунар. Код мене, искрено, мислим да је у питању то да би имали мање школских обавеза. Све што треба одрадити: планови, контролне вежбе, рад у неким тимовима, писање извештаја...све то одрађујемо ми. Добију све на готово јер, како кажу- Ви ћете то брже урадити, немамо времена да чекамо да ја то сада научим.
Морате бити члан групе да бисте писали поруку.