Лиценца за наставника | Форум

админ.
Славица Јурић март 27 '12
Ако сте скоро полагали или сте још увек у дугом и предугом процесу полагања испита за лиценцу за рад у настави, изнесите своја искуства да би користила и другим колегама
Ових дана ћу бити пријављена, а онда...
А онда ћете положити и заокружити једну целину коју прописује закон. :)
Мислим да је пре 2000. године све то боље функционисало. Сада људи стрепе пред једном новом ноћном мором, а раније није тога било. Постојала је само обична људска трема. Полагала сам државни испит, а онда сам била ментор колегиницама у школи (њих пет или шест) и мислим да је тужно каквом су беспотребном стресу биле изложене.
Полагала, белешке проследила колегама које чека исто....како ћете проћи зависи, поред вас, и од људи који ће вам бити у комисији. Оно што је за мене лично било изненађење је да су се појединци који су проверавали моју стручност,понашали према колегама тотално супротно ономе што пише у "стручној" литератури, стратегијама и сличном....Мој савет би био: спремите се, опустите, јер ако сте провели годину и више савесног и одговорног рада у школи  апсолутно сте спремни за полагање.

А да, лиценцу као документ још увек чекам иако је законски рок за њено издавање одавно прошао. По позиву ми је "љубазно" саопштено да се исте још увек не издају а кад буду  - добићу је.

Углавном поента приче треба да буде - само опуштено! :) Ако неко има конкретно питање врло радо ћу на њега одговорити уколико знам.
Јелена Бига сеп. 27 '12
Само да ме позову...ух...пријављена сам 2008. Колеге из исте школе који су пријављени исти дан када и ја, полагали 2010. А ја и даље чекам...знам да је у суштини то формалност, на велику жалост, али ми та обавеза стално стоји над главом. Када позовем Министарство просвете, не дозволе ми ни да се представим, и једини одговор је "...чекајте свој ред...". Спремам се да идем лично. Па ме занима да ли још неко оволико чека? Ако ме којим случајем ускоро позову, радо ћу вам пренети своје утиске:)
Колегинице Јелена, нисте усамљени :))) Ја сам пријављена у марту 2007. године, у фебруару за време прекида наставе добијем позив, потом ми је испит одложен и тако да сам и даље на чекању....У просвети радим са прекидима око 8 година, на полагање испита за лиценцу чекам дуже од 5 година.....
Полагање испита за лиценцу ми није баш позитивно искуство, посебно држање часа. За час сам се, свакако, припремила боље него икад. Међутим, пошто је било више кандидата који су час држали у исто време, два члана комисије (педагог и професор са факултета) поделили су се, тако да је првом делу мог часа присуствовао педагог, а другом професор. Педагог је, по реакцији током часа, а и према речима учитељице у чијем одељењу сам држала час, а која је са њим комуницирала током часа, био одушевљен. Међутим, такав случај није био са професорком која је присустовала другом делу и којој се није свидело то што сам детету, у жељи да га охрабрим, рекла да задаци нису тешки (у питању је био час математике).

Елем, на каснијој анализи, професорка ми није дозволила да било шта кажем, углавном је викала, а педагог, који је био одушевљен оним што је видео, само је климао главом и повлађивао професорки. На крају ми је речено да сам тај део положила, иако се уопште нисам осећала срећно после једне такве "конструктивне" анализе часа.

Други део, закон и педагошке ситуације, био је лак. Из закона смо прво питање сами бирали, а друга два нам је постављао правник. Био је сасвим коректан и, уколико си знао одговоре, то је било то. Чак је покушавао да помогне онима који су се збунили и нису били најсигурнији.

Слично је било са педагошким ситуацијама. Имао си могућност да од неколико понуђених одабереш ону која ти највише одговара и причаш како би у тој ситуацији реаговао (да ли би и како разговарао са ученицима, да ли би се обратио стручним сарадницима, родитељима, на који начин, итд). Комисија је била сасвим у реду и мислим да није оборила никог ко је "здраворазумски" пронашао решење и образложио свој одговор. Мада, једна колегиница из моје школе је пала на испиту за лиценцу управо због педагошких ситуација, али је она дала неки сасвим нелогичан и погрешан одговор.
Форумску поруку уредио је Славица Гомилановић сеп. 28 '12
Тања Бабић сеп. 29 '12
Славице, што се тиче Вашег непријатног искуства током држања часа као дела испита за лиценцу, могу да Вас утешим тиме да све млађе колеге имају сличне неприлике, ако не током испита за лиценцу, онда у току рада у школи. Мислим да је највећи проблем у томе што старије колеге никако да схвате да им ми нисмо ученици већ смо им равноправни у послу.
Што се тиче моје лиценце, полако скупљам сав теоријски материјал за полагање и очекујем да ћу до краја године одржати час у матичној школи у присуству ментора, педагога и директора. Јуче ми је ментор присуствовала часу и, поред замерке да водим рачуна да не окрећем леђа када ученицима пишем на табли, похвалила ме је да ми је час, као и припрема, добар, да сам ангажовала све ученике и да је то могао да ми буде угледни час само да сам убацила неко помоћно техничко средство или неку иновацијицу. Тако да сам јако поносна на себе. :)
Једно изузетно непријатно и стресно искуство, од тренутка када пријавите, преко неколико година чекања и штрецања сваки пут када видите секретара школе како иде према вама са папиром у рукама, па све док не изађете из канцеларије професора који испитују закон.
Има толико недоумица у вези са држањем часа тако да никада нисте сигурни да ли сте све добро одрадили... Колико страна мора имати припрема, да ли писати ''на широко'' или скраћену верзију, да ли ће вам замерити ако користите српски језик (у питању је час енглеског језика), да ли ће вам замерити ако читате текст гласно, ако тражите ученицима да текст преведу, да ли писати фонетску транскрипцију непознатих речи...? Питањима никад краја... Мој савет: урадите све по своме, онако како мислите да треба. :) Срећно!
Слажем се са констатацијом да је све везано за полагање за лиценцу непријатно и стресно искуство. Чекам позив приближно две године и то ишчекивање ми је прилично непријатно. Имам осећај да ћу да одахнем оног тренутка када будем добио позив. А можда и нећу, видећемо. 
Ја сам пријављена 2008 године за полагање а позвали су ме у  мају 2012 године.Кад су ме позвали ја сам била у шоку ,онда креће учење закона ,размишљање о наставној јединици и како написати припрему за час.Мени је час био највише стресан јер деца нису хтела да сарађују и нису имала предзнање за оно што сам ја припремила.Конкретно ,добила сам трећи степен.Одговарали су са нећу да изађем испред табле ,не види се то што пишете на табли и све нешто непријатно.После часа имате разговор са комисијом и ако сте добро написали припрему и дали аргументе зашто сте одступили од припреме ви пролазите часа.
У министарству је било опуштено,закон треба да се зна али  не напамет већ својим речима.Педагошке ситуације не би требало да учите напамет већ да изнесете своје мишљење о датој ситуацији јер они већ знају да круже педагошке ситуације и да их ми учимо напамет....Ово је неко моје искуство  и само без стреса јер ће вам он све погоршати

Да ли за полагање лиценце, психологију, педагогију и методику признају положену и са другог факултета. Нећу ваљда поново да се малтретирам са тим.
Знам да учитељи те испите не полажу, а наставницима српског језика признају методику. За остале наставнике нисам сигурна.
Очито да се и то разликује, Славице. Изгледа да све зависи на крају од тога ко ти је у комисији. Мојим колегиницама (наставнице српског језика) признавали су педагогију и психологију (ако су их имале на факултету), а методика им је била обавезан део испита за лиценцу.
Е баш чудно, мојој колегиници обрнуто. Није ми јасно како то не изједначе, можда све зависи од случаја до случаја.
Mени као дипл.машинском инжењеру полагање испита за лиценцу је једно велико искуство, пошто сам полагала све: педагогију, психологију, закон,педагошке ситуације и држала час. Све се иначе дешавало претпрошле шк.год., а у образовању радим од 2003. Педагогија и психологија су материја која ми не лежи, али сам се изборила, јер сам стварно учила. Без обзира колико се спреми час, зависи све од ученика који ти тог момента допадну. Ја сам држала 10. јуна-готово на крају шк.године час у Техничкој школи на Новом Београду. Ученици су фантастично сарађивали и била сам просто одушевљена том децом, али то све зависи од тога колико се њихов наставник потруди да их припреми за ту нову ситуацију на часу. И дан данас све најбоље причам о тој школи, о њиховом директору који је поздравио све наставнике који су тог дана држали часове за лиценцу у тој школи, о ученицима који су васпитани и знају за ред и у ходнику школе и на час

Поштоване колеге, полагала сам испит за лиценцу у Новом Саду у фебруару ове године. Није било тешко, али мислим да не би прошла да нисам прочитала све што је потребно за испит. На позиву сам имала адресу сајта са којег сам скинула литературу. Педагошке ситуације можете наћи на интернету. На часу сам имала дете са посебним потребама, међутим добро сам се снашла и то је комисија похвалила. Све у свему, није ништа страшно. 

Већ седам година чекам позив ...
Ко је положио психологију и педагогију на факултету, довољно је да се приложи уверење о испитима или фотокопија индекса.