Часови обраде језика у гимназији - Српски по гимназијском програму

Информације о групи

Српски по гимназијском програму

Часови српског језика и књижевности у гимназији
Предајем граматику у гимназији. Наши гимназијалци посебно уче српски а посебно књижевност, као што у математичким гимназијама раздвајају математике. И, кад год негде покушам на неком форуму или некој групи да причам о српском језику увек се све заврши на књижевности. Као да граматике нема. Причам са колегиницама из других гимназија, а поготово из стручних школа и долазимо до поражавајућих чињеница - све више деце у стручне (поготово трогодишње школе) долази функционално неписмено, нису прочитали ни књиге из обавезне лектире, а камоли да своја интересовања шире у неким другим областима литературе. Помислим, боља је ситуација у гимназијама, али, нажалост није. Овде нам долазе писмена деца, али немотивисана за било какво учење. Не мислим на све, али мислим на оно што се зове "средњи ученик" - мера према којој постављамо своје критеријуме и захтеве. 

Е, сад из личног искуства. Пре неких 12 година, моја дивна колегиница Мирјана Грубишић, која ради такође у Карловачкој гимназији, почела је да прави радне листове у којима је на један занимљив начин, на искуствима првих семинара из критичког мишљења, доближавала приписано градиво. Налазила је најбоље, најзанимљивије књижевно-уметничке текстове на којима су ученици могли да обрађују дату наставну јединицу. Ја сам заједно са њом почела да примењујем исте на својим часовима - и могу да кажем да су ми од онда часови много интересантнији. Једним ударцем "убиле" смо две муве. Прво, деца су почела да читају (не сва... нажалост), граматика им је постала сврсисходна јер није отуђена од живота, сада они постају ти мисионари који траже добре и лоше стране језика свуда око себе - у преводима књига, натписима на радњама, говорном језику, али препознају и оне танане и прелепе стране језика. Опет, кажем, не сви, али већина. Е, сад, оно што је тужно, барем мени - била сам убеђена да ће неко пожелети да штампа то што је колегиница написала - јер много би помогло свима, не само језичким гимназијама, али, нико до сада није имао слуха. Кажу, то нема прођу. У реду. Имају прођу разни како ћу - лако ћу, јер дају инстант знање, а приручник који би помогао да се матерњи језик макар мало подигне на лествици интересовања не пије воду. Људи, бојим се да ћемо у једном тренутку изгубити трку - да ће нам деца савршено знати граматику енглеског или неког другог страног језика, а да ће српски знати само зато што се говори у средини у којој живе. Каква су ваша искуства? Имате ли идеју како да ствари померимо са мртве тачке? 

Поштована колегинице,

као и Ви и ја предајем у гимназији и искуства су ми веома слична. Децу данас не занима ништа више и даље од онога што морају, а понекад је и то веома дискутабилно. Волела бих да видим тај ,,приручник" о коме говорите, јер је настава српског језика заиста у проблему. 

Морате бити члан групе да бисте писали поруку.