Програмирање рада школске библиотеке по новом Правилнику - Школски библиотекари

Информације о групи

Школски библиотекари

Група је оформљена за школске библиотекаре, расправу о статусу библиотеке и библиотекара, размену искуства и информација, заједничко планирање пројеката и слично.
админ.
Славица Јурић авг. 31 '13
Драге колеге, на самом почетку протекле школске године снашао нас је нови Правилник који нас је "поштедео" свих ужестручних послова библиотечког пословања јер се готово ни не помињу, а дао нам бар пола послова које смо досада везивали за педагошко-психолошку службу и остале наставнике, типа сарадње с родитељима, рада на екологији, зависности и остале послове за које по природи своје базичне струке уопште нисмо оспособљени и можемо само да се играмо шарлатански и нестручно с тим темама. Но, хајде, уз добро образложење можемо навести зашто за то немамо ми сами програм, али га можемо организовати би бити нека врста логистике. Већи ми је проблем где да водим, у којој области од оних 9 послове из домена библиотечког пословања. По Правилнику ја томе видим места само у документацији, чак и кад заводим и обрађујем књиге у електронским каталозима што понекад одузме баш много времена.
Волела бих да разменимо своја искуства, и покушаје у том смеру. Као прилог стављам свој тзв. оперативни план, односно образац за њега, по месецима и данима, који сам испланирала тако да садржи све елементе који су објашњени у последња два пасуса Правилника - део за школске библиотекаре. Волела бих да чујем ваше мишљење и видим ваше примере планова, перспективних, годишњих и оперативних.
Форумску поруку уредио је Славица Јурић авг. 31 '13
Прилози:
  ProgramRada_SkolskiBibliotekar_obrazacNOV.docx (122.38Kb)
Хвала Славици за Оперативни план или програм:) 

Ја сам, међутим, још у глобалном планирању:) Никако да одмакнем.

Имам гомилу нејасноћа у вези са новим Правилником, баш као и прошле године када смо Олга и ја писале Годишњи програм рада школског библиотекара. Ми смо га заправо назвале годишњим планом и програмом рада школског библиотекара, јер ми сам правилник не разјашњава разлику између плана и програма.

Даље, у Правилнику се на једном месту помиње годишњи програм рада школске библиотеке, а на другом школског библиотекара. Је ли то исто? Ако није, треба ли, на пример, Олга и ја да пишемо одвојене планове свог рада, или један план где ћемо у некаквој напомени написати шта радимо заједно а шта одвојено.

 Даље, у Правилнику у препорукама пише да се „годишњим програмом рада школске библиотеке (!?) утврђују задаци и послови (по делатностима, полугодиштима и месецима)“.   Шта су задаци, шта послови, а шта делатности рада? 

Веома ме нервира неконзистентност у коришћењу термина/појмова. Нпр., на самом почетку правилника (члан 2) пословима се зове нешто што су у каснијем тексту области (таксативно набројане као 9 целина).  Узмимо да су то ипак области рада, јер се као такве чешће помињуJ. Задаци су,  ваљда, оних 13 ставки које су набројане пре ових 9 области. Шта су послови? Јесу ли то ставке које су у Правилнику набројане уз сваку област рада? И, значи ли то да их само треба преписати у годишњи програм рада?

Јесу ли делатности исто што и области рада (оних 9 области)?  Шта су формулације наведене под редним бројевима у овиру сваке области? Послови? Сугерише ли правилник да школски библиотекар треба да испуни све набројане задатке и послове? То ми баш и није логично јер како ће, на пример, задатак вођења аутоматизованог библиотечког пословања планирати библиотекар који нема компјутер или адекватан програм за то?

Поред тога, колико ја умем да читам, у годишњем програму треба да стоји и временска динамика.

Мислим да ћемо, опет, направити програм рада свако по својој памети. А, било би добро да неко, коме су ове ствари јасније но мени, постави структуру овог документа која ће нам свима помоћи.

 

 И ми библиотечко-информационе послове стављамо у 9. област, јер немамо где друго. Ту морамо уденути и реновирање библиотеке, ревизију која траје од пролетос...

 

Форумску поруку уредио је Весна Гошовић сеп. 3 '13
админ.
Делатности су области рада, сасвим сигурно, и има их 9. Циљеви и задаци су дати у самом Правилнику у уводном делу. Задаци би требало да су разбијени циљеви, али како је правилник сфушерен, то се здраворазумски да закључити да су ту побркани циљеви и задаци, односно да су задаци дати прилично уопштено, као и сами циљеви. Циљеви и могу тако, али задаци никако не би смели да буду уопштени, и по неколико њих у једном. Ја сам их баш због лакшег сналажења на 1. страници оперативног издвојила, и означила великим (циљеви) и малим словима (задаци). Та збрка и основно непознавање појмова циљева и задатка коју нам је Правилник, на срамоту целог Министартсва унео, донекле се може исправити баш увођењем категорије послова. Е, то је оно што библиотекар, кад растумачи да ли су циљеви или задаци, најконкретније ради да би их остварио.
Да не дуљим, кад урадим цео септембар, јер сам кренула пробно да радим овакав оперативни план, приложићу да виде колеге како сам то покушала да учиним здраворазумским и да не правим најелементарније грешке терминилошке природе.  Пошто већ водим ове седмице овакав план, ја сам циљеве поставила у једну колону, задатке и конкретне послове у другу. Међутим, нисам преписивала њихове формулације, него сам писала своје формулације, затим препознала у шта у њиховој класификацији циљева и здатака спадају циљеви, задаци и послови које сам сама формулисала, и само испред својих формулација додала словце њихове формулације циљева и задатака. То је знак распознавања. :) 
Што се тиче библиотечког пословања, он у циљевима по Правилнику постоји - слово Б (библиотечко-информацијски послови), али заједно са ОВ радом као један циљ. Такође и у задацима постоји као слово ј (вођење аутоматизованог библиотечког пословања) па се још двоумим да ли да то ставим у област 9, или бих могла и у област рада са наставницима и ученицима, јер никад задуживање и раздуживање не иде само аутоматски, него се увек ради и о развијању културе коришћења библиотеке (задатак а), развијању правилне употребе свих облика извора информација (задатак б) итд. Дакле, доакаћу им и бесмисао мало учинити смисленијим.
Вежбам током септембра овај бесмисао, па на крају месеца јављам шта је најбесмисленије, а шта се може сварити. За вођење документације, богме, оде преко сат времена,а  ако ту рачунамо и сваку позајмицу, оде и више. Онда ће испасти да библиотекар има документације више него књиговођа у школи. 
Поштоване колегинице,
Нисам случајно одабрао ову групу. Желим, заиста, нешто да научим, да покренем нека питања и да разјасним оно што ми није јасно. Када сам видео ко ме чека у групи схватио сам да сам на правом месту. Пошто вас обе познајем, искрено више Славицу, читао ваше радове, слушао предавања, ово моје обраћање са ''колегинице'' је условно. Ви сте далеко одмакле у овој области, а ја сам, могло би се рећи на почетку. Пре неколико година сам почео да радим као школски библиотекар без програма рада (додуше био је један лични план и програм библиотекара којег сам затекао у библиотеци) па се је посао углавном сводио на задуживање и раздуживање књига. које су ученици позајмљивали. Знао сам да то није то и на ''срећу'' добио сам ПРОГРАМ СВИХ ОБЛИКА РАДА СТРУЧНИХ САРАДНИКА. Колико да је застрашујући видео сам чиме то треба да се бавим. Сматрао сам да ће ми најлакше бити да кренем са РАДОМ СА НАСТАВНИЦИМА (боље рећи са сарадњом). И тако на реду је прва тачка -
Сарадња са наставницима на промоцији читања ради задовољства кроз све облике образовно - васпитног рада.
Наставници ме гледају бело, а образложење је да ученици не желе да читају ни обавезну лектиру, а камо ли да их убедиш да читају из задовољства. Питам се чему служи Историјска читанка, која ни једном није позајмљивана и да не набрајам још.
- Хајде да навикавамо ученике да самостално користе разне изворе информација!
Нема интересовања. Видео сам да ни наставници у својим припремама немају ни један линк. Довољне су им информације из уџбеника. Нема среће.
- Организовање наставних часова у школској библиотеци. Е, тога има, али како?
Пошто имамо мултифункцијску таблу у читаоници и неколико преносних рачунара, наставници пронађу готове радове других наставника и то пусте деци да одгледају. Седимо, као у биоскопској сали, и одгледамо одређену презентацију па се хвалимо како смо применили савремене облике и методе рада. Коментар не треба!
Нешто ћу и прескочити.
- Систематско информисање корисника школске библиотеке о новоиздатим књигама, стручним часописима и другој грађи, о тематским изложбама ... Пошто увек пажљиво прегледам часописе који стижу у библиотеку, упознам се са садржајем, обавезно обавестим наставнике да могу да их преузму и користе. Дође само један наставник или два највише; прође дан два и све се заборави. Зато прибегавам ''екстремнијим'' мерама обавештавања. Све што желим да саопштим напишем на огласну таблу. Резултат је исти, само се види да је бар неко хтео нешто да каже.
Сада можете да закључите како је библиотекарима који желе нешто да науче, да то научено поделе са другима када имате такво окружење.
И још нешто што ми никако није јасно. Имали смо спољашње вредновање рада школе. Дошли су саветници, посећивали наставу, пратили рад директора школе, педагога, разговарали са наставницима, са ученицима, а у библиотеку ни да навире. Отишао сам код директора и ''силом'' једног саветника довео у библиотеку. Желео сам да чујем шта мисле о библиотеци не само наше школе. Они немају стандарде. Па зар мора увек да постоје стандарди да би се нешто вредновало. На моју опаску да је библиотека нераскидиви део образовно-васпитног процесима речено ми је да сам један од ретких који тако мисли и ужурбано оде из библиотеке.
Све ово ме није обесхрабрило. Ја желим да се усавршавам. Ко зна можда ће бити неке вајде.
Форумску поруку уредио је Слободан Ранђеловић март 5 '14
Морате бити члан групе да бисте писали поруку.