Парадигма ОДРЖИВИ РАЗВОЈ је passe | Форум

Од времена када је настала у савременом облику (крај 1980их), парадигма је имаla период великог успона током златних 1990их да би након тога, а посебно после завршека "старе економске ере" и почетка "нове" (нова реалност, Велика Рецесија) готово заборављена. Рио+20 представља један, у потпуности неуспешан, покушај ревитализацијe. 

Проверимо ову хипотезу на неколико примера од посебног ка општем:

1. Србија. Централна питања су питања тзв. штедње, јавног дуга, рационализације у јавном сектору, (спорне) приватизације, где се као главни играчи јављају Фискални савет на унутрашњем плану и ММФ на спољњем плану. Председника владе слушамо готово свакодневно по неколико пута али СИНТАГМУ одрживи развој нисам чуо. Непознато је да ли Србија има Стратегију одрживог развоја. Ја бих рекао и да има и да нема. 

2. Грчка (у конкретном и пренесеном, метафоричном смислу). Иста прича као и код нас. 23.2. министар финансија Варуфакис упутио је отворено писмо Еврогрупи и ту се не може наћи ова парадигма/синтагма. Проблем Грчке није само проблем ове земље већ и читаве еврозоне па тако настају приче о Брегзит (Излазак ВБ из ЕУ).

3. ЕУ. ЕУ нема у својим стратегијама одрживи развој већ паметан раст, инклузивни раст, одрживи раст. (АКо је потребно, објаснићу у чему је квалитативна разлика између економског раста и економског развоја).

4. САД, Кина, Русија. Ситуација је веома слична. Најлошија ситуација по том питању је у Киниа, па у Русији из разлога који су врло добро познати.

5. Међународне институције. Главни играч без икакве сумње је ММФ. Организације УН које се баве одрживим развојем су инфериорне у свакомсмислу. На пример, сестринска организација настала када и ММФ, Група светска банка за обнову и развој је у тоталној сенци ММФ. У речнику ММФ НЕ ПОСТОЈИ појам одрживи развој већ само одрживи дуг (читај: док не липше магаре). ТЗВ. Тројка као и Вашингтонски концензус такође играју исту игру. (Министар Варуфакис је предложио да Тројка постане Четворка - са ОЕЦД, са правом.)



ПС Уколико постоји интересовање у вези са узроцима распада парадигме, можете поставити питање и радо ћу покушати да што концизније, а непрофесионалцима довољно јасно одговорим.

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 25 '15
Изузетно је важно имати у виду да би реинституција парадигме ОДРЖИВИ РАЗВОЈ у садашњем тренутку била контрапродуктивна (зато се не слажем са насловом вебинара.) Да бих доказао ову тврдњу, потребно је познавати узроке распада парадигме и основне карактеристике садашње глобалне економске и политичке ситуације.
Надам се да је примећено да говорим о ПАРАДИГМИ и СИНТАГМИ. Сигуран сам да једној интелектуалној заједници као што је ова нема потребно елаборирати разлику.


Оно што пак тебанагласити је да је коришћење СИНТАГМЕ можда оправдано у обраћању публици која не зна ништа о парадигми јер ова синтагма лепо звучи. Онима који верују да се парадигма распала, њима коришћење синтагме изазива осећање немоћи и незнања.

Парадигма одрживог развоја јесте у проблему јер видимо да у свету имамо експанзију "неодрживог развоја" (сиц!). Сама чињеница да број сиромашних расте, да је животна средина све угроженија, да свакодневно нестају биљне и животињске врсте, итд. говори да нешто не штима са одрживим развојем. Посебно је интересантно да они који највише имају гурају причу о одрживом развоју а у тим друштвима имамо нагли пораст броја сиромашних, нагло социјално раслојавање незабележено у последњих 100 година где све мањи број људи у својим рукама има све више богатства.
Једноставно они који имају све више троше ограничене ресурсе а они који немају морају да стежу каиш (вероватно да богати могу да расипају).
Пуно контрадикторности а мало (јавно доступних) коменатра.
Дејан Крецуљ феб. 26 '15
Одрживи развој у земљи која по сваку цену покушава да удовољи свим захтевима моћних империја како би придобила нешто капитала? Око 25 година сам, уз наставу, као пчелар и пољопривредни новинар. Пестициди који су забрањени у ЕУ се пласирају на наше тржиште уз велику помпу и рекламу да мултинацоналне компаније не би биле на губитку већ овде користе простор где забране не важе, у нашој регулативи. Мада је ово само форум, као опрезни и искусни новинар, нећу да наведем име највећег лиферанта, али му је знак са укрштеним именом где је слово ипсилон у средни - мој неопрезни уредник је стигао на суд пошто је објавио трговачки назив њиховог неоникотиноида. Ево једног прилога од пре пар година http://poljoprivreda.info/?oid=15&id=844 ;
У суштини ми смо им полигон за амортизацију губитака у технологијама које су доказано штетне и код њих не могу да се користе а код нас због спорости промене регулативе могу. Легално јесте али је неморално. Увек се нађе предузетник који има проблема са моралним кочницама те имамо и наведен ситуације.Свакако је потребно направити компарацију отрова који код њих не смеју да се користе или ако смеју у којим дозама и нормативних решења код нас. Та компаративна анализа може многима да отвори очи.
Цитат од Милан Милошевић Парадигма одрживог развоја јесте у проблему јер видимо да у свету имамо експанзију "неодрживог развоја" (сиц!). Сама чињеница да број сиромашних расте, да је животна средина све угроженија, да свакодневно нестају биљне и животињске врсте, итд. говори да нешто не штима са одрживим развојем. Посебно је интересантно да они који највише имају гурају причу о одрживом развоју а у тим друштвима имамо нагли пораст броја сиромашних, нагло социјално раслојавање незабележено у последњих 100 година где све мањи број људи у својим рукама има све више богатства.
Једноставно они који имају све више троше ограничене ресурсе а они који немају морају да стежу каиш (вероватно да богати могу да расипају).
Пуно контрадикторности а мало (јавно доступних) коменатра.

Хвала, драги колега.


Е, сад, када бисмо, на овом месту, имали енергије за анализу (читај философирање) могло бисмо поставити питање: у моменту настанка, дакле тамо крајем 1980их, да ли је парадигма била утопијска.


По мом скромном професионалном економском мишљењу (не говорим о личном), ДА. Дефинитивно ДА, због ефекта затвореникове дилеме и трагедије заједничког.


Како то раније нисмо видели? 


Одговор је једноставан. Па нисмо видели ни ужасну нестабилност евра (сви смо ваљда размишљали да је немогуће да марке и фенинга више нема). Луде главе, нема шта. 


Има јо примера колективног слепила али ...

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 27 '15
И ЈОШ ЈЕДНА НЕСПОРНА ЧИЊЕНИЦА.


Како је то могуће да поред свог развоја науке и технологије, тако важна парадигма настане у некој комисији УН. Зар није логичније да настане на Харварду, Сорбони, Ломоносову, Колумбији, Берклију, ЛСЕ...Настала на неком састанку, а не у академским кабинетима. Неспорно.

Цитат од Слободан Ранђеловић

Неко се је распитивао да ли се негде одржава семинар овога типа за обуку.


Онлајн обука за примену Oквира националног курикулума – Основе учења и наставе и развој школа-вежбаоница (Модул 1)


Један од модула бави се образовањем за одрживи развој (Модул 3.2) 

 

Уводни задатак - Дефинисање појма „Одрживи развој“

О образовању за одрживи развој- Лекција

Задатак: Исходи образовања за одрживи развој у оквиру наставних предмета

Hvala, Slobodane. Ко је аутор дела о одрживом развоју?



Стручни тим пројекта Развионица јеу сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Заводом за вредновање образовања и васпитања, израдио документ Оквир националног курикулума и програм обуке за његову примену.
Погледајте кратак филм ''Равнотежа'' на ову тему који су учесници курса коментарисали па се мало позабавите њиме. Задатак: Коју најјачу поруку шаље овај филм. Дефинишите у једној реченици шта је за вас Одрживи развој.
Равнотежа

Пријатно!
Марија Ристић феб. 28 '15
Баш ове недеље као тема Модула 3 у пројекту Развионица је и прича о Одрживом развоју и огроман број нас који похађају обуку се упознајемо по први пут са овим изразом и темом( као што рече колега Слободан).
Цитат од Слободан Ранђеловић Погледајте кратак филм ''Равнотежа'' на ову тему који су учесници курса коментарисали па се мало позабавите њиме. Задатак: Коју најјачу поруку шаље овај филм. Дефинишите у једној реченици шта је за вас Одрживи развој.
Равнотежа

Пријатно!

Овај филмчић је сладак и у потпуности га подржавам. РАВНОТЕЖА је ДИВАН израз и то подржавам и све време о томе говорим. Равнотежа, природа, животна средина. Само се питам откуд сад тако леп и поучан филмић на теми о  утопијској парадигми о одржиивом развоју??? (Сад видим да сте на још једној теми О стилу живота такође поставили исти коментар).

Колега Слободане, лепо сам Вас питао КО је аутор филма, мислећи именом и презименом. Ви ми одговарате да је то стручни тим без детаља ко чини тај тим (мислим на онај његов део који је одговоран за тему о одрживом развоју). Онда ми дајете домаћи, који сам уредно урадио, и то домаћи који нема апсолутно никакве везе са темом односно парадигмом одрживи развој. 


Равнотежа је ПРАВА СТВАР, а у парадигми о одрживом развоју НЕМА равнотеже. У ствари, у парадигми о одрживом развоју нема Р од равнотеже. Чиста утопија, као што рекох. Утопија која целу планету кошта изгубљеног времена. 



Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 28 '15