Предлози школских садржаја и активности о одрживом развоју | Форум

У Економској школи предајем рачунарство и информатику у првом разреду и пословну информатику у старијим разредима. Чини ми се да овом нашом темом (о којој овде причамо а како год да јој име дамо) можемо, као и сваком другом васпитном и/ или васпитно-образовном  да се бавимо у оквиру сваког наставног предмета, у наставним и ваннаставним активностима, са ученицима свих узраста. Неки постови су ме мало збунили, па бих се ја овако преслишала:

1- да ли је тема важна за будућност мојих ученика

2- да ли ја треба да се бавим тиме или „једна ласта не чини пролеће“

3- да ли ја знам шта је ОДРЖИВИ РАЗВОЈ, да ли је то исто што и заштита и очување природе

4- треба мало да истражим, прочитам, промислим

5- при планирању и припремању наставе тражим место где могу да убацим садржај из ове области

6- на крају  размишљам о облицима и методама рада.

У првом разреду док обрађујемо историјат рачунара, примену ИКТ, ергономију већ се бавимо рециклирањем електронског отпада, утицајем технологије на здравље корисника и утицајем на здравље друштва (преко утицаја на начине комуникације). То могу да обогатим разговором о потрошњи, нпр. о разлозима за куповину новог мобилног телефона/ рачунара, па новијег па најновијег, па најнај. На часовима додатне наставе можемо да истражимо колико кошта штампање комплета њихових уџбеника (валута- дрво) и која би цена била када би имали све те уџбенике у електронском облику (валута – струја).

У другом разреду када учимо статистичке функције у Екселу, обично десетак дана раније дам задатак да ураде неко истраживање/ анкету са различитим типовима одговора – отворени, затворени, вишеструки избор, скале од- до итд, а онда са тим стварним подацима радимо прорачуне и графичке приказе. Теме за упитнике су обично свакодневне животне и школске, анкетирају другове, наставнике, комшије итд. Ту се одлично уклапа одрживи развој –  нпр. учесталост употребе платнених и пластичних кеса, дневна, месечна потрошња воде, када мора да се користи аутомобил, а када можемо и да пешачимо итд.

Област Израда презентација је такође згодна. У упутству за реализацију наставе „они горе“ су написали препоруку да треба бирати теме из стручних предмета. Мени се то показало као лоше, јер тада у већини случајева могу да вреднујем само изглед презентације, а нисам баш компетентна за садржај. Зато бирам неке васпитне теме за које сматрам да им могу бити од користи, па и ту можемо да истражујемо одрживи развој.

Два образовна профила имају и модул Електронско пословање. Поделе се на групе по 5-6 ученика, свака група је једна фирма и онда даље учимо како се електронски послује. До сада смо се организовали тако да свака „фирма“ буде из различите области (трговина, производња, личне услуге, образовање итд).  Могли бисмо да имамо једну која се бави одрживим развојем, па да истражимо чиме би у ствари требало да се бави и како и зашто.  

То су ми неке идеје. Сада сам код 3. и 4. ставке у мом списку за преслишавање.

 

Форумску поруку уредио је Слађана Ђорђевић март 4 '15
Цитат од Слађана Ђорђевић

У Економској школи предајем рачунарство и информатику у првом разреду и пословну информатику у старијим разредима. Чини ми се да овом нашом темом (о којој овде причамо а како год да јој име дамо) можемо, као и сваком другом васпитном и/ или васпитно-образовном  да се бавимо у оквиру сваког наставног предмета, у наставним и ваннаставним активностима, са ученицима свих узраста. Неки постови су ме мало збунили, па бих се ја овако преслишала:

1- да ли је тема важна за будућност мојих ученика

2- да ли ја треба да се бавим тиме или „једна ласта не чини пролеће“

3- да ли ја знам шта је ОДРЖИВИ РАЗВОЈ, да ли је то исто што и заштита и очување природе

4- треба мало да истражим, прочитам, промислим

5- при планирању и припремању наставе тражим место где могу да убацим садржај из ове области

6- на крају  размишљам о облицима и методама рада.

У првом разреду док обрађујемо историјат рачунара, примену ИКТ, ергономију већ се бавимо рециклирањем електронског отпада, утицајем технологије на здравље корисника и утицајем на здравље друштва (преко утицаја на начине комуникације). То могу да обогатим разговором о потрошњи, нпр. о разлозима за куповину новог мобилног телефона/ рачунара, па новијег па најновијег, па најнај. На часовима додатне наставе можемо да истражимо колико кошта штампање комплета њихових уџбеника (валута- дрво) и која би цена била када би имали све те уџбенике у електронском облику (валута – струја).

У другом разреду када учимо статистичке функције у Екселу, обично десетак дана раније дам задатак да ураде неко истраживање/ анкету са различитим типовима одговора – отворени, затворени, вишеструки избор, скале од- до итд, а онда са тим стварним подацима радимо прорачуне и графичке приказе. Теме за упитнике су обично свакодневне животне и школске, анкетирају другове, наставнике, комшије итд. Ту се одлично уклапа одрживи развој –  нпр. учесталост употребе платнених и пластичних кеса, дневна, месечна потрошња воде, када мора да се користи аутомобил, а када можемо и да пешачимо итд.

Област Израда презентација је такође згодна. У упутству за реализацију наставе „они горе“ су написали препоруку да треба бирати теме из стручних предмета. Мени се то показало као лоше, јер тада у већини случајева могу да вреднујем само изглед презентације, а нисам баш компетентна за садржај. Зато бирам неке васпитне теме за које сматрам да им могу бити од користи, па и ту можемо да истражујемо одрживи развој.

Два образовна профила имају и модул Електронско пословање. Поделе се на групе по 5-6 ученика, свака група је једна фирма и онда даље учимо како се електронски послује. До сада смо се организовали тако да свака „фирма“ буде из различите области (трговина, производња, личне услуге, образовање итд).  Могли бисмо да имамо једну која се бави одрживим развојем, па да истражимо чиме би у ствари требало да се бави и како и зашто.  

То су ми неке идеје. Сада сам код 3. и 4. ставке у мом списку за преслишавање.

 


Драга колегинице, по мом скромоном мишљењу, схватили сте суштину ситуације у којој смо. Пошто нисте, како сами кажете стручни за ову тематику, остаје Вам да ми верујете на реч: у овом случају веома је важно да ствари називамо правим именом. Пошто сам и сам помало информатичар, могу да Вам поставим питање: да ли је Ексел, који помињете, програм за рад са базама или за рад са табелама. За лаика, то му отприлике дође исто. За професионалца, то је као небо и земља.


Исто вам је и са том парадигмом. Са обзиром да је лаика и дилетаната много више од зналаца, а биће их још више, колико видим, онда се зналци некако довијају, па тако имамо Амбасадори одрживог развоја и животне средине (организација поменута на једном од ових тема). Шта то значи, Амбасадори одрживог развоја и животне средине, када смо на вебинару научили да је један од стубаова одрживог развоја очување животне средине?


Па, једноставно и вук сит и овце на броју, рекао бих.


ПС Одговорност просветних радника је и да ствари називају правим именом. Да није овог форума, Ви уопште не бисте знали да постоји могућност да много грешите. То је нормално јер Вам није струка, али сада је ствар другачија, зар не? :)

Славица Прпа март 5 '15
Код мене ова тема изазива неку нелагоду - мислила сам да ће она нестати након овог вебинара и разговора са колегама, али биће да се само продубила. Вероватно спадам у оне "зле језике" које је један колега споменуо јер ми се све чини да смо били прилично одрживи све док се неки нису досетили да нас одржавају. Слутим и да се у много чему слажем са Вукашином иако га не разумем баш најбоље. :)

Не допада ми се то да децу учимо уз помоћ неких међународних пројеката или да њихово бављење планетом сводимо на обележавање дана овога и онога - чини ми се да онда они то опажају или као било коју другу обавезу, или као обичну игру. Још увек се живо сећам како сам и сама у школи скупљала стару хартију и садила дрвеће јер сам морала - није то обликовало мој однос према животној средини. Срећом, одрастала сам у време када се није куповало ништа сувишно и када је најнормалнија ствар била искључити светло када ти више није потребно или рационално трошити воду - благо сиромашнима...

Наравно, треба говорити о тим стварима, али чешће и на различите начине. Не чекати одређене дане, не правити велике пројекте. Сигурно је да свако од нас може често провући ту тему на својим часовима. На часовима српског смо то радили уз "Јабуку на друму" Вељка Петровића (деца су имала задатак да причу испричају са становишта јабуке коју људи не поштују), уз "Кањоша Мацедоновића" коментарисали смо мудру реченицу: "Да се из ове шкриње диже а не меће, то би благо брзо нестало." и повезали је са нашим односом према животној средини, писање сажетка вежбали смо на чувеном писму индијанског поглавице Сијетла... Све ми је то деловало смисленије (причали смо о очувању планете остајући у оквиру предмета) него да се играмо "одрживог развоја".
Цитат од Славица Прпа Код мене ова тема изазива неку нелагоду - мислила сам да ће она нестати након овог вебинара и разговора са колегама, али биће да се само продубила. Вероватно спадам у оне "зле језике" које је један колега споменуо јер ми се све чини да смо били прилично одрживи све док се неки нису досетили да нас одржавају. Слутим и да се у много чему слажем са Вукашином иако га не разумем баш најбоље. :)

Не допада ми се то да децу учимо уз помоћ неких међународних пројеката или да њихово бављење планетом сводимо на обележавање дана овога и онога - чини ми се да онда они то опажају или као било коју другу обавезу, или као обичну игру. Још увек се живо сећам како сам и сама у школи скупљала стару хартију и садила дрвеће јер сам морала - није то обликовало мој однос према животној средини. Срећом, одрастала сам у време када се није куповало ништа сувишно и када је најнормалнија ствар била искључити светло када ти више није потребно или рационално трошити воду - благо сиромашнима...

Наравно, треба говорити о тим стварима, али чешће и на различите начине. Не чекати одређене дане, не правити велике пројекте. Сигурно је да свако од нас може често провући ту тему на својим часовима. На часовима српског смо то радили уз "Јабуку на друму" Вељка Петровића (деца су имала задатак да причу испричају са становишта јабуке коју људи не поштују), уз "Кањоша Мацедоновића" коментарисали смо мудру реченицу: "Да се из ове шкриње диже а не меће, то би благо брзо нестало." и повезали је са нашим односом према животној средини, писање сажетка вежбали смо на чувеном писму индијанског поглавице Сијетла... Све ми је то деловало смисленије (причали смо о очувању планете остајући у оквиру предмета) него да се играмо "одрживог развоја".

Драга Славице, допада ми се да смо били одрживи док нису почели да нас одржавају. И разумем да не разумете. Па не могу сада све да кажем. :)


СУштина је у следећем. Ја не припадам ниједној школи економске мисли, а још мање некој иделогији. Моја једина "иделогија" је (професионална) етика, наука, струка, друштвена одговорност или, ако хоћете у смислу антипода, антикорупција.


Дакле, суштина овога о чему причам је корупција. Ради се о системској корупцији (корупцији коју негују институције система) али и систематској корупцији (корупцији која метастазира и изван институција, тачније неформалним институцијама, као што неко отвори тему "стиловима живота"??? Да будем јасан, не говорим (само) о Србији већ о стању и збивању на глобалном плану.


Све што није јасно питајте што прецизније. Уколико знам, одговорићу аргументима са цитираним изворима. Навешћу и супротна мишљења. Уколико не знам, рећи ћу да не знам и потржићемо одговор.


:) 

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 5 '15
Уколико желимо да одрживи развој интегришемо у наставу тако да обезбедимо развој компетенција ученика, неопходно је да пажљиво формулишемо исходе у оквиру сваког предмета.

Већ се предузимају разне активности које обухватају промене не само у наставним садржајима, већ понашању ученика, наставника, особља школе. У већини школа њима координирају „Зелени тимови“, на основу израђених стратегија и постављених приоритета. Такође, за њихово спровођење је неопходна сарадња ученика, наставника, особља школе и учешће локалне заједнице, просветних власти, невладиних организација и свих других заинтересованих актера.
Форумску поруку уредио је Слободан Ранђеловић март 5 '15
Силвија Нађ март 5 '15

У нашој школи од прошле године постоји једна акција да сваке године у мају месецу сакупљамо електрични отпад (старе телевизоре, веш машине итд.) и за то добијен новац ђачки парламент даје у добротворне сврхе. Мислим да одрживи развој може да се угради у сваки предмет само човек/наставник треба да буде свестан тога како је то важно и актуелно. Сви смо ми равноправно задужени да очувамо нашу природу и да едукујемо нашу децу.

админ.
Славица Јурић март 6 '15

Цитат од Славица Прпа
Не допада ми се то да децу учимо уз помоћ неких међународних пројеката или да њихово бављење планетом сводимо на обележавање дана овога и онога - чини ми се да онда они то опажају или као било коју другу обавезу, или као обичну игру. Још увек се живо сећам како сам и сама у школи скупљала стару хартију и садила дрвеће јер сам морала - није то обликовало мој однос према животној средини. Срећом, одрастала сам у време када се није куповало ништа сувишно и када је најнормалнија ствар била искључити светло када ти више није потребно или рационално трошити воду - благо сиромашнима...

Наравно, треба говорити о тим стварима, али чешће и на различите начине. Не чекати одређене дане, не правити велике пројекте. Сигурно је да свако од нас може често провући ту тему на својим часовима. На часовима српског смо то радили уз "Јабуку на друму" Вељка Петровића (деца су имала задатак да причу испричају са становишта јабуке коју људи не поштују), уз "Кањоша Мацедоновића" коментарисали смо мудру реченицу: "Да се из ове шкриње диже а не меће, то би благо брзо нестало." и повезали је са нашим односом према животној средини, писање сажетка вежбали смо на чувеном писму индијанског поглавице Сијетла... Све ми је то деловало смисленије (причали смо о очувању планете остајући у оквиру предмета) него да се играмо "одрживог развоја".
Мала Славице, браво, чиниш ме баш поносном. Где ископа оног Кањоша?! :)


Форумску поруку уредио је Славица Јурић март 6 '15
админ.
Славица Јурић март 6 '15
До припрема за вебинар, сматрала сам ову тему мање-више еколошком. Онда сам из разговора са Оливером открила да је то и културолошка тема. Наравно, не мислим на институционализовану културу, типа позориште и слично, мада зашто не. Култура ту има бар неколико слојева значења које ћу да поједноставим (својим речима, без дефиниција):
1. најшире значење - духовна, неопипљива остварења човечанства што бих у контексту одрживог развоја  везала за мисао о одрживом развоју, свест о потреби, етику, укратко стање свести савременог човечанства по овом и свим повезаним проблемима и питањима.
2. култура као култивисаност - промишљене акције које ће допринети да свет постане боље место, наравно, опет у смислу одрживог развоја.
3. култура као степен стечених и упражњаваних навика у вези са овом темом.
И шта да кажем, осим да ми је лична култура у свим значењима те речи, а поводом одрживог развоја на прилично ниском нивоу.
Међутим, утешно ми је и у мом и у случају многих људи који још увек живе и раде по застарелом моделу трансмисије. То су они досадни васпитачи, родитељи, старатељи, наставници који "тупе" о непопуларним темама како је некада било и шта одатле можемо извући како би у будућности било добро. Неретко, такви су склони да немају много поверења у актуелне генерације, па су због тога приде досадни и неомиљени. Уосталом, да имају поверења у њих не би имали потребу за трансмисијом и реактивирањем прошлости. То су они које све мање разумеју јер увек имају нешто што је изнад њих, изнад свих. Само такви могу да брину о томе шта ће бити сутра. Допане ли то у шаке невладиних организација и којекаквих иснтитуционализованих акција, и њихових краткороћних циљева и прагматичних пројеката, пиши - пропало.
Посебно ме нагнала на размишљање тема о потрошњи. Иначе мислим да је ту узрок свих проблема - у кнзумерству. Човек је постао конзумент, бесловесни потрошач. Или га је неко у то увукао, свеједно, ако је дозволио да га увуку, није због тога мање крив и мање конзумент. То је тема која ме и лично ужасава. 
У школи у којој радим на великом одмору у библиотеци се редовно са првим посетиоцима рашири неки смрад - отприлике као кад дете повраћа, па то све остане који сат на гардероби или тепиху. Погађате, то су неке грицкалице - чипсићи, кексићи и којешта са неким специјалним додацима од којих сваки нормалан човек добија нагон за повраћање. Учитељице су имале читаве акције, превентивне, практичне.. о здравој исхрани с циљем да избаце тај смрад бар из школа. Ништа. Све знају, знају и да читају састав и шта су последице, али и даље купују зато што сви купују и једу. Тако је било првих годину-две дана. Сад сам се и ја свикла, мало претрпим и отворим прозор на крају одмора. Покушавала сам да сазнам како могу јести нешто што се осећа на повраћање. Занимљиво је да су се деца углавном слагала да не мирише лепо, али им је укус неодољив, сви то једу и тако то постаје нормално. Сад смо сви одустали. Потрошач је победио чула, здраву логику,  камоли неће здраву исхрану.
У својој области баш због тога гледам како да обуздам бесловесног потрошача да не купује смеће и оно што му не треба. Тако сам имала једну радионицу пред Сајам књига 2014. управо с тим циљем - купуј паметно. Јесте да се то у тој ситуацији односило на књиге, али би се лако могло прилагодити и свему другом. 
Зато ћу сценарио те радионице приложити овде, па колеге могу да прилагођавају другим ситуацијама и узрастима.
Да укратко кажем и који су ефекти радионице били. Дакле, мали ђаци су далеко боље схватали суштину што је поуздан знак да са свим васпитним активностима треба кренути што раније.
Сви, и мали и велики, савршено добро су знали шта су рекламе, треба ли им веровати, јдино нису знали зашто их ипак гледају и купују по њима. Сви су видели небројено каталога и летака који маме на потрошњу, додуше о књигама најмање, али углавном знају шта им је циљ.
Где видим простор за деловање? Када сам им довела у везу два термина слична по значењу, углавном сви су препознавали да је ПОТРОШАЧ нешто ниже, скоро увредљиво, од термина КУПАЦ. Нису сви знали да објасне шта је то, али нико не би волео да буде потрошач. Радије - купац. Овако је то невешто објаснио један четвртак: Купац значи да имам пара, али их чувам, а потрошач да купујем без везе неке ситнице зато што немам пара.  Наздравље! Однекуд се мора почети. :)
Прилози:
  Katalozi-kupuj pametno_radionica.doc (89Kb)
Цитат од Славица Јурић До припрема за вебинар, сматрала сам ову тему мање-више еколошком. Онда сам из разговора са Оливером открила да је то и културолошка тема. Наравно, не мислим на институционализовану културу, типа позориште и слично, мада зашто не. Култура ту има бар неколико слојева значења које ћу да поједноставим (својим речима, без дефиниција): 1. најшире значење - духовна, неопипљива остварења човечанства што бих у контексту одрживог развоја  везала за мисао о одрживом развоју, свест о потреби, етику, укратко стање свести савременог човечанства по овом и свим повезаним проблемима и питањима. 2. култура као култивисаност - промишљене акције које ће допринети да свет постане боље место, наравно, опет у смислу одрживог развоја. 3. култура као степен стечених и упражњаваних навика у вези са овом темом. И шта да кажем, осим да ми је лична култура у свим значењима те речи, а поводом одрживог развоја на прилично ниском нивоу. Међутим,

Да, отприлике је то то (само што ми,економсти, појам култура користимо углавном на микро и мезо нивоу - на пример, организациона култура, док на макро нивоу користимо појам институције). Тако је Устав институција система, цена и камата такође, па и одрживи развој је институција система.


Нико то неће оспорити. Неко ће, Славице, узети Твоју најшире поимање културе (институција), неко уже, све како му одговара. И онда ће се све свести на причам ти причу, а цех ће платити, прво, најсиромашнији, а онда планета као систем.


Ах, да, поменула си и етику. Наравно да је и (пословна) етика институција (економског) система, некад подразумевана (у време Макса Вебера), данас сасвим супротно, подразумевано је нема.
Славица Прпа март 7 '15

Цитат од Славица Јурић Где ископа оног Кањоша?! :)

Кад год се збуним, узмем Кањоша или народну епику - тамо су сви одговори. :)
Цитат од Славица Јурић Где видим простор за деловање? Када сам им довела у везу два термина слична по значењу, углавном сви су препознавали да је ПОТРОШАЧ нешто ниже, скоро увредљиво, од термина КУПАЦ. Нису сви знали да објасне шта је то, али нико не би волео да буде потрошач. Радије - купац. Овако је то невешто објаснио један четвртак: Купац значи да имам пара, али их чувам, а потрошач да купујем без везе неке ситнице зато што немам пара.  Наздравље! Однекуд се мора почети. :)

А што се тиче, како кажеш, сличних термина ПОТРОШАЧ/КУПАЦ, за нас економисте потрошач (enduser) и купац (buyer, merchandiser) могу али и не морају бити исто лице. Сваки "бизнис" гађа крајњег корисника, а не купца. 


Рецимо сада су врло популарни B2B модели у којима крајњи корисник добија услугу бесплатно (наравно да не постоји нешто што се зове "бесплатни ручак, free lunch). 


Дозволи ми да Цитирам Камија (мало из Твоје струке):
"Naming things wrong is adding to the world's unhappiness.
        --Albert Camus (1913-1960)".


Или у једном другом преводу: 


"То name the things wrongly is to add to the misfortune of the world". 


Моји постови имају за циљ да умање ту беду која је већ готово неподношљива.

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 7 '15
Mi smo u našoj školi počeli sa sakupljanjem plastičnih čepova. Prvo je to započela koleginica u okviru građanskog vaspitanja, a zatim smo se svi uključili i nastavnici (da budemo uzori) pa onda i učenici. Kada znaju razloge zbog čega se nešto radi, onda nema pitanja. To se samo realizuje.
У мојој школи се велика пажња посвећује темама као што су: "Рециклажа", "Очување животне средине". "Алтернативни извори енергије" и сл. Тек са пројектом Развионица почели смо ученицима да објашњавамо појам "Одрживог развоја" и да га повезујемо са технолошким напретком и сталном потребом човека за вишим комфором. 


Прилози:
  5.jpg (491Kb)
Цитат од Наталија Диковић У мојој школи се велика пажња посвећује темама као што су: "Рециклажа", "Очување животне средине". "Алтернативни извори енергије" и сл. Тек са пројектом Развионица почели смо ученицима да објашњавамо појам "Одрживог развоја" и да га повезујемо са технолошким напретком и сталном потребом човека за вишим комфором. 



Драга колегинице Наталија, парадигма одрживи развој нема никакве, наглашавам НИКАКВЕ везе са "потребом човека за вишим комфором". Одоговорно тврдим да нема.


ПС Препоручујем књигу која је уздрмала свет прошле године и већ је преведена код нас, што је за сваку похвалу. Револуција у економској литератури. Читав свет бруји о њој. Нобеловци је цитираају, а професор Томас Пикети је "преко ноћи" постао име о којем сви причају.Томас Пикети 


Kapital u XXI vekuToma Piketi (autor)Kristina Bojanović (prevod)Izdavač: Akademska knjigaNaslov originala: LE CAPITAL AU XXIE SIECLE Thomas PikettyPodela bogatstva jedno je od pitanja o kojem se danas često i živo raspravlja - međutim, šta zaista znamo o njegovom dugoročnom razvoju? Da li dinamika akumulacije privatnog kapitala neizbežno vodi ka koncentraciji bogatstva i moći u rukama nekolicine, kao što je verovao Karl Marks u 19. veku? Odnosno, da li ujednačavajuće snage rasta, konkurencije i tehničkog napretka spontano smanjuju nejednakosti i dovode do stabilizacije u naprednim fazama razvoja, kao što je tvrdio Sajmon Kuznec u 20. veku? Šta znamo o razvoju prihoda i imovine od 17. veka, i koje pouke možemo iz toga da izvučemo za 21. vek? Ovo su središnja pitanja na koja proslavljeni francuski ekonomista mlađe generacije Toma Piketi pokušava da odgovori u knjizi "Kapital u 21. veku", uvodeći u žižu debata dugo potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu.

Knjiga Tome Piketija Kapital u XXI veku nije slučajno postala svetski bestseler. To je knjiga koja se bavi trenutno najakutnijim problemom svetskog kapitalizma: nejednakošću. Piketi, koji je već napisao ključne radove u ovoj oblasti, koristi obimni statistički materijal iz najrazvijenih zemalja da pokaže da je rast nejednakosti, ukoliko se ne preseče političkim akcijama kao što su viši porezi, imanentan kapitalizmu, naročito u periodu njegovog sporog rasta. Knjiga se obraća svakom obrazovanom čitaocu, ne neophodno ekonomisti, i čita se skoro kao istorijski roman.
Branko Milanović

PS Ne znam da li je Branko Milanović, profesor Branko Milanović

PS1 Da li se u ovom tekstu pojavljuje pojam održivog ili pojam dugoročnog razvoja.

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 10 '15
У вези са поменутом књигом, даље се каже:

24.06.14 Nova srpska politička misao

KAPITAL U 21. VEKU

Jedna od ekonomskih knjiga koja je u poslednje vreme u svetu imala izuzetan odjek jeste Kapital u XXI veku[1] čiji je autor Tomas Piketi (Thomas Piketty), profesor Pariske škole ekonomije, a koja je posvećena pitanjima nejednakosti, odnosno preraspodeli dohodaka i bogatstva u kapitalizmu. U ovoj knjizi od skoro 700 stranica autor koristi statističke podatke koje je celu deceniju prikupljao i obrađivao sa svojim saradnicima Emanuelom Saezom (Emmanuel Saez) iz Oksforda i Entonijem Atkinsonom (Anthony Atkinson) sa Berklija kako bi mogao da prati preraspodelu i koncentraciju dohodaka i bogatstva na primeru velikog broja zemalja (20-ak) u dugom vremenskom periodu (tri veka unazad) i utvrdi određene zakonitosti.
Na bazi obrade ovako bogate baze podataka autor egzaktno dokazuje da je prosečna stopa prinosa na kapital 3 do 4 puta veća od prosečne stope rasta produktivnosti, što znači da znatno brže raste prihod od kapitala nego prihod od rada (plate zaposlenih). Pošto u ukupnim prihodima bogatih dominiraju prihodi od kapitala, a veoma mali procenat otpada na prihode od rada (dok je situacija kod siromašnijih slojeva stanovništva suprotna), T. Piketi zaključuje da dubinske sile kapitalizma vode ogromnom rastu nejednakosti i koncentraciji bogatstva na vrhu socijalne piramide i mi se tako vraćamo ne samo nazad u XIX vek, nego idemo još dalje unazad – ka patrimonijalnom kapitalizmu, gde dominira nasledno bogatstvo u kome ključne pozicije u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj strukturi društva zauzimaju ne talentovani pojedinci nego bogate dinastije. 
T. Piketi smatra da ovako velika preraspodela dohodaka i koncentracija bogatstva ima negativne ekonomske, socijalne i političke posledice, te da je (nasuprot neoliberalnoj dogmi o potrebi snižavanje poreza i odustajanje od progresivnog oporezivanja) neophodno povećanje poreza i progresivno oporezivanje – ali ne samo tekućih dohodaka nego i akumuliranog bogatstva. On predlaže da se uvede porez od 1% za domaćinstva koja imaju imovinu vredno od 1 do 5 miliona dolara, 2% na imovinu veću od 5 miliona dolara i poreska stopa bi progresivno rasla, te bi na imovinu preko milijardu dolara ona mogla da bude i 10%.
Knjiga je prvo objavljena (2013) na francuskom, a nedavno (2014) i na engleskom jeziku i odmah je postala pravi bestseler – prva na listiAmazona i ušla na Top 10 u TheNewYorkTimes. Knjiga je dobila sve pohvale od najpoznatijih savremenih ekonomista kao što su nobelovci DŽ. Stiglic, R. Solou i P. Krugman, ali je i izazvala i mnoge kritike koje (po pravilu, umesto osporavanja navođenih činjenica i izvedenih zaključaka) često idu na ideološku diskvalifikaciju samog autora. Oponentima se ne sviđa i sam naziv knjige (asocira na Kapital K. Marksa), a za autora tvrde da je marksista, da ima negativan odnos prema tržištu i antipatiju prema bogatima. Veoma uticajni neoliberalni Wall Street Journal ističe da je ova knjiga ispunjena srednjovekovnom mržnjom prema činjenici da se finansijskim kapitalom ostvaruje profit. 
Štaviše, osporavanje do sada vladajuće osnovne neoliberalne dogme o bogatstvu i bogatim kvalifikuju se kao atak na bogate i poredi sa napadima na Jevreje u vreme Hitlera. Tako jedan od poznatih kapitalista iz Silikonske doline Tom Perkins (Tom J. Perkins) u Wall Street Journal[2]upoređuje atake na jedan procenat najbogatijih sa ratom koju je nacistička Nemačka vodila protiv svojih 1% Jevreja. Slično tome Ken Lengoun (Ken Langone)[3], osnivač trgovinskog lanca HomeDepot, ističe da je to isto, mada drugim rečima, govorio i Hitler u Nemačkoj. 
Nobelovac P. Krugman je u New York Times objavio kolumnu pod simboličnim nazivom Panika zbog Piketija (The Piketty Panic)[4] u kojoj piše o užasu koji je zahvatio mnoge[5] zbog činjenice je on argumentovano razrušio mit o tome kako su ogromna bogatstva zasluženo stečena. P. Krugman podseća da je, istorijski gledano, bilo nekoliko linija odbrane da se ozbiljno raspravlja o problemu ogromnog bogaćenja uskog sloja društva. Prvo se negiralo da dolazi do sve veće koncentracije dohodaka i bogatstva, pa kada ovi pokušaji nisu krunisani uspehom tvrdi se kako je to opravdano – povećani dohoci na vrhu socijalne piramide su zaslužena nagrada[6] za pružene usluge i zbog toga bogate ne treba nazivati oligarsima nego stvaraoci radnih mesta. Sada kada se pokazalo da izvor velikih bogatstava nije preduzetništvo nego nasledstvo, u nemogućnosti da Piketija argumentovano opovrgnu njegovi oponenti, ističe P. Krugman, idu na njegovu ideološku diskvalifikaciju nazivajući ga marksistom.[7]Na kraju ove kolumne P. Krugman piše da činjenica što apologeti američkih oligarha ne mogu naći razumne argumente ne znači da će oni u političkom smislu odustati. Novac još uvek o mnogo čemu odlučuje...[8] Ipak, ideje takođe imaju uticaj na to kako mi govorimo o društvu i šta na kraju krajeva preduzimamo, a panika zbog Piketija pokazuje da kod oponenata ponestaje ideja. 


PS Obratite na ad hominem argumentaciju. Čim se nema dovoljno ili nema nikakvih argumenata odmah se diskvalifikuje autor". 


Морамо бити одговорни. Ми смо просветни радници, зар не?

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 10 '15
админ.
Славица Јурић март 10 '15
Вукашине, у име Заједнице и у свије лично име, ХВАЛА ти за модерирање теме. Од тебе смо више сазнали него што би и на читавој конференцији о овој теми.
Цитат од Славица Јурић Вукашине, у име Заједнице и у свије лично име, ХВАЛА ти за модерирање теме. Од тебе смо више сазнали него што би и на читавој конференцији о овој теми.

Hvala.


Они који би желели да, као интелектуалци сазнају нешто ввише о овом тако важном питању, предлажем да ми једноставно верују на реч, да као економисти НЕ живимо у 2015. већ у 7. години Нове економске ере. Од 1:45 ујутро, 15. септембра 2008. НИШТА више није исто. Остали су понегде само (шупљи) називи.


На пример, људски капитал (и то вам звучи познато). И за људски капитал (као и за одрживи развој) тврдим да је МРТАВ. То што гледамо око себе, то се може назвати ЗОМБИ капиталом, а не људским - зомби је нешто што мрда али јемртво, без садржаја, емоција, етике, социјалне интелигенције, друштвене одговорности.


Једини начин да људски капитал "преживи" је да се трансформише у социјални капитал (умрежавање). Заједница учења представља покушај у томсмеру. Можда још увекима "јахача слободе" (freedom riders) који се још увек нису умрежили, а зомби их нису преобратили али је њих све мање и напуштају заједницу чим им се укаже прилика (одлив мозгова).


Посебан проблем је што се и зомби капитал умрежава и то брже, Принципи умрежавања зомби капитала су сасвим други али  о том у теми о Философији. :)


ПС Свака сличност ове приче са нашом реалношћи је сасвим намерна.


ПС1 Полажем ауторска права на појму ЗОМБИ КАПИТАЛ. Хвала.

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 10 '15
ЕВО НАЈНОВИЈЕ!!!


" A growing body of solidarity economy research identifies, evaluates and advocates for existing economic practices and institutions animated by postcapitalist values — social responsibility, cooperation, equity in all dimensions, community and sustainability."


Да ли је потребно наглашавати "непотпуност" или "утопизам" парадигме о одрживости. Нама је сада потребна


1. друштвена одговорност

2. сарадња

3, једнакост у свим димензијама

4. заједништво

и, коначно, 5. одрживост.

ИзворНова економика и Итсраживачки институт УН за ДРУШТВЕНИ развој УН


Препорука Друштвена и солидарна економија и изазов одрживом развоју!!! Немојте заборавити да је овом страница УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА, а не неке промарксистичке "секте"!!! Колеге, призовимо се памети!

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 13 '15
Странице: « 1 2 3