Питка вода | Форум

На Вебинару је тачно поменуто да је један од најктиричнијих проблема глобалне заједница питка вода (додао бих поред губитка биодиверзитета, климатских промена и загађења земљишта).

Препорука

краће се туширајте и затварајте воду док перете зубе!

Да није тужно , заиста би се смејао. Ако то кажете малој дечици, промашили сте тему и усмерили сте их у супротном смери.

Највећи потрошач воде је пољопривреда. Не могу сада да тражим податак, до 80% свеукупне потрошње одлауузи у пољопривреду. (Није индустрија, ни случајно, а лична потрошња, ... не могу да верујем)

Од када сам погледао те податке, славину не затварам.  Из ината! :) :) :)

ПС Поставићу податак ако ми неко не верује на реч. Машимо тему, колеге, после ће нам бити жао, аликасно... :(

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 26 '15
Када загризете хамбургер, отприлике 300 л воде сте потрошили. Мислите о томе док перете зубе.


About 65 percent of the water that we consume is in our food. A tomato has about 13 litres of water embedded in it; an apple has about 70 litres; a pint of beer about 170 litres; a glass of milk about 200 litres; and a hamburger about 2400 litres. It takes about 136 drops of water to produce one drop of tea, and about 1100 drops of water to produce one drop of coffee! - http://www.waterwise.org.uk/pages/embedded-water.html ;

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 26 '15
Бојана Молнар феб. 26 '15
Потпуно се слажем, али морате признати да су и градови велики потрошачи воде - од прања улица па до арчења воде у перионицама аутомобила и заливање бетона ради расхлађивања. Лична потрошња је, у односу на то, мизерна.
Маја Симић феб. 26 '15
Слажем се са Вама Бојана. Градови су прави пример "паразитских" екосистема.
Вода за пољопривреду се "троши" за производњу хране. А ако се троши из хира, ма колико то мизерно мало било, е онда се троши узалуд. Свако треба да крене од себе. Наше мало па кад се скупи може да буде много.
Da, i to ste u pravu. Urbanizacija. Da ne širimo temu ovde, ali "sve više" ne znači apsolutno ništa. Sve više od sve manje još manje. 


Hoću da kažem da udarimo na prioritete. Da shvatimo gde se voda najviše troši, koje su posledice, kakcvi su rizici. Savetovanjem deci da se kraće tuširaju i da satvaraju česmu dok peru zubiće je ... kako se to zove? Koja je to stilska figura? 

Сања Марковић феб. 26 '15
Имајући у виду да је проблем глобалне заједнице питка вода, стварно треба да се запитамо шта сада или како даље? Код нас питке воде скоро и да нема, ретко да је исправна и хемијски и бактериолошки у исто време.
Јако је важно да се за почетак, ради опште културе добро едукујемо (обновимо градиво) о начинима на који сви можемо да допринесемо бољем очувању животне средине. Кренимо од родитеља, за почетак, добар део не показује интересовања да се укључи у неку од акција које организује школа...могу ако ништа друго да пруже моралну подршку, многи од њих као да су заборавили да се основна култура стиче код куће, а онда долази и едукација наставника и ученика такође. Медицински радници, зашто да не?Друштво треба да се покрене, потребна је подршка! Можда пре подршке иницијатива! Или иду ипак у пакету? Сви по мало, заиста може да значи много! Школа може која могућности има (вредне хемичаре, екологе и све остале које се тема дотиче) да организује у оквиру неког школског пројекта едукацију за родитеље, наставнике и ученике заједно. Пут можда неког експеримента који би оставио дубок траг у њиховој свести. Који не кошта, не боли и не може да шкоди.
Draga koleginice, sve je to u redu da je to krenulo krajem 1980ih kada je ova парадигма настала. Сада јекасно за то. Морају се покренути шире друштвене иницијативе, владине и невладине организације. Да се крене пре свега од пописа свих извора и свих потрошача (као што сам рекао пољопривреда). 


Једноставно планета НЕМА времена. Ја нисам биолог или шта већ, ја сам економиста и ту знам шта знам. Када је ова тема у питању једноставно не знам и не могу да тврдим поптуно, али ВЕРУЈЕМ да НЕМАМО времена и да је радикална и хитна акција потребна.


Нестајање питке воде на планети необорив је доказ (ејдан од многих) у прилог да је парадигма о одрживом развоју мртва. Не клинички. Дефинитивно.

Цитат од Сања Марковић Имајући у виду да је проблем глобалне заједнице питка вода, стварно треба да се запитамо шта сада или како даље? Код нас питке воде скоро и да нема, ретко да је исправна и хемијски и бактериолошки у исто време.
Јако је важно да се за почетак, ради опште културе добро едукујемо (обновимо градиво) о начинима на који сви можемо да допринесемо бољем очувању животне средине. Кренимо од родитеља, за почетак, добар део не показује интересовања да се укључи у неку од акција које организује школа...могу ако ништа друго да пруже моралну подршку, многи од њих као да су заборавили да се основна култура стиче код куће, а онда долази и едукација наставника и ученика такође. Медицински радници, зашто да не?Друштво треба да се покрене, потребна је подршка! Можда пре подршке иницијатива! Или иду ипак у пакету? Сви по мало, заиста може да значи много! Школа може која могућности има (вредне хемичаре, екологе и све остале које се тема дотиче) да организује у оквиру неког школског пројекта едукацију за родитеље, наставнике и ученике заједно. Пут можда неког експеримента који би оставио дубок траг у њиховој свести. Који не кошта, не боли и не може да шкоди.


Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 26 '15
Сања Марковић феб. 26 '15
Поштовани колега,
Волела бих да могу да Вас демантујем, али тешко да је то могуће. Ипак, надам се да уз ангажовање целог друштва може да се учини нешто да јој се (планети) век бар мало продужи.

Цитат од Сања Марковић Поштовани колега,
Волела бих да могу да Вас демантујем, али тешко да је то могуће. Ипак, надам се да уз ангажовање целог друштва може да се учини нешто да јој се (планети) век бар мало продужи.


Хвала, Сања. У току презентације је поменут мој колега и друг професор др Радмило Пешић. Његов став је познат (цитира и ауторитете): прича о одрживом развоју само одлаже крај. 


Ми у економији врло често као доказ користимо терорију игара и затвореникову дилему (и биолози и социолози,а политичари посебно о томе говоре. Биолози говоре о еволуционој теорији игара.) По тој теорији, апсолутно је СИГУРАН КРАЈ у овим институционалним међународним односима. Ту нема дилеме. Пракса, нажалост, потврђује теорију. За сада.

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 27 '15
Поштовани колега Вукашине,

иако сте апсолутно у праву да је лична потрошња мизерна у односу на потрошњу у пољопривреди и индустрији, то не значи да треба одустати од штедње. 

Препорука "затварајте воду док перете зубе" и остале сличне њој могу код деце млађег узраста да развију свест о важности штедње пијаће воде.

Паралелно их треба учити, тако што ће им одрасли дати личне примере, да се за наводњавање у пољопривреди могу користити кишница, канали, бунари...

И наравно да не би требали јести хамбургере - поред велике количине воде која се потроши за њихову припрему не могу се сврстати у здраву храну.


Цитат од Светлана Мандић Поштовани колега Вукашине,

иако сте апсолутно у праву да је лична потрошња мизерна у односу на потрошњу у пољопривреди и индустрији, то не значи да треба одустати од штедње. 

Препорука "затварајте воду док перете зубе" и остале сличне њој могу код деце млађег узраста да развију свест о важности штедње пијаће воде.

Паралелно их треба учити, тако што ће им одрасли дати личне примере, да се за наводњавање у пољопривреди могу користити кишница, канали, бунари...

И наравно да не би требали јести хамбургере - поред велике количине воде која се потроши за њихову припрему не могу се сврстати у здраву храну.



Разуме се. Од малих ногу треба децу васпитавати да се одговорно и хумано и са љубављу односе према природи, и сваком њеном дару укључујући и дар живота. Али, сам апсолутно против невероватног дилетантизма који неко сада покушава да "прода" из њему знаног разлога. Наравно да не мислим на Вас. Све о чему Ви говорите подржавам више него што можете и да замислите али то НИЈЕ и НИКАДА неће бити одрживи развој. Сматрам да би било ужасно да се деци у школи као васпитно образовној институцији све Те ваше , наше активности на бризи о планети "предаје" као (предмет) одрживи развој. сачувај Боже, верујете ми на реч.


ПС Чини ми се да самовде негде написао да сам ја изИНАТА престао да затварам славину. ССрпски инат. Нема никаквог рација у томе осим отпора невероватно дилетантизму и тврдоглавости. Није милакше али се бар за тренутак осећамкао човек :)

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић феб. 28 '15
Цитат од Светлана Мандић Поштовани колега Вукашине,

иако сте апсолутно у праву да је лична потрошња мизерна у односу на потрошњу у пољопривреди и индустрији, то не значи да треба одустати од штедње. 

Препорука "затварајте воду док перете зубе" и остале сличне њој могу код деце млађег узраста да развију свест о важности штедње пијаће воде.

Паралелно их треба учити, тако што ће им одрасли дати личне примере, да се за наводњавање у пољопривреди могу користити кишница, канали, бунари...

И наравно да не би требали јести хамбургере - поред велике количине воде која се потроши за њихову припрему не могу се сврстати у здраву храну.



Моји ученици имају своје удружење Мисли плаво,мисли зелено. Можда бисмо могли да направимо неку акцију заједно. Да очистимо нешто, скупимо неки отпад, рециклирамо, покренамо акције да не цури вода на чесмама по школама. Мора се активно радити са децом. Нема се времена, мора се урадити све оно што је до нас. Отворићу тему Економика судњег дана. Можда ће је неко примити ка срцу и покренути се ка акцијама заштите средине која нам је дата на живљење. :)
Мара Чичковић март 2 '15

Kako i na koje načine da uštedimo određene količine vode.

Ukoliko kaplje slavina brzinom od jedne kapi u sekundi, to godišnje iznosi oko 6000l vode ili 16,5l po danu.

Tuširati se umesto kupati u kadi punoj vode.
Prilikom pranja zubi i brijanja ne ostavljajmo vodu da stalno teče.

Ugraditi na slavine i tuševe regulatore protoka vode kojima smanjujemo 20-50% potrošnju vode.

Kada kupujemo novu veš mašinu ili mašinu za suđe kupiti onu kojoj je potrebno manje vode. Mašine koristimo samo kada su pune.

Obični bojler zameniti sa novim koji ima dve mogućnosti puštanja vode 5l i 10l vode.

Слажем се са свиме што су колеге до сада написали... Чини ми се да је још један проблем који није овде споменут и план да се национални ресурси воде продају страним инвеститорима што би била катастрофа за нашу земљу у случају несташице исте. Сећам се да сам негде прочитала да је Хилари Клинтон на Светски дан воде тражила да се вода приватузује, наводно у циљу боље заштите, али ако вода припада некој међународној корпорацији ко каже да ће она у случају кризе бити на располагању земљи одакле је потекла а не богаташима из земље одакле је дотична корпорација.
Цитат од Слађана Петковић Слажем се са свиме што су колеге до сада написали... Чини ми се да је још један проблем који није овде споменут и план да се национални ресурси воде продају страним инвеститорима што би била катастрофа за нашу земљу у случају несташице исте. Сећам се да сам негде прочитала да је Хилари Клинтон на Светски дан воде тражила да се вода приватузује, наводно у циљу боље заштите, али ако вода припада некој међународној корпорацији ко каже да ће она у случају кризе бити на располагању земљи одакле је потекла а не богаташима из земље одакле је дотична корпорација.

Апсолутно савршен коментар. Свака реч је на свом месту, Слађана, све је јасно као "бистра вода".


Зато је неопходна правилна едукација. Ствари називати правим именом да би се из тога изводили прави закључци. Уместо тога, на многим плановима, а најтужније и у самој просвети имамо екстремни дилетантизам (ако се уопште тако може рећи с обзиром да је дилетантизам сам по себи екстреман. Без икакве сумње то је последица самог система где неко прочита текст од једне и по странице из струке која му је страна и пријави семинар који буде верификов од стране стручних институција).

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 3 '15