Философија наша насушна | Форум

У дигиталном добу изгледа да је неопходно да раиститушемо науку над наукама – философију. Већ неко време о томе размишљам, а ова дискусија у вези са парадигмом/синтагмом одрживи развој одличан је повод. Као што сам писао, тема је и мултидисциплинарна и интердисциплинарана, али изнад свега трамнсдициплинарна, право место и време да се јаве философи.


Хајде да покушам да као философ аматер размишљам о одрживом развоју (молим философе, ако их има, да ми помогну и исправе грешке). Дакле, ништа од економије.


Замислимо Новог Сократа (НСократ) и Новог Меноа (НМено).


1. Лепо поподне у савременој Атини. Уобичајено комешање на улицама. НМено долази код НСократа и каже:


„Учитељу, врлина савременог човека дала нам је парадигму о  одрживом развоју“.


„А шта Ти је то одрживи развој, добри Мено?“


„Одрживи развој је такав развој који задовољава потребе садашњих генерација не угрожавајући могућности будућих генерација да задовоље своје потребе“, одговори НМ самоуверено.


„Лепо речено“, одговори НСократ те застаде за тренутак. „Но, пре него Те приупитам око тога што изрече, мене, драги НМено, занима једна врло једноставна ствар. Ти, као човек од врлина, познајући свет какав је и којим путем иде, да ли си се запитао да ли ће бити нових генерација?


„Како то, учитељу?“

...

(ово би могло да потраје JДа наставимо заједно или да се бацимо на сакупљање папира? У међувремену, не заборавите да заврнете славину.)

Форумску поруку уредио је Вукашин Б. Васић март 8 '15
"Драги мој врли Мено, поменуо си потребе? На шта мислиш?", упита НСократ.

"На повећање комфора живота".

"На повећање комфора живота?"

"Да, авиони, камиони и тако то. Не разумем шта ту није јасно, драги учитељу", застаде за тренутак НМено.

"Није ми јасно шта је са читањем књига, посетама музејима, слушањем озбиљне музике. Можеш ли то да ми објасниш?"

"Лепо је све то, али савремени човек нема времена за такве ствари", одговорио НМено мислећи да му је све јасно и да ту нема шта да се дода.



админ.
Славица Јурић март 12 '15
Допада ми се идеја о дописивању и колективној креативности. Прилично је литерарана идеја. :)
Јесу ли квалитет живота и комфор живота овде исто?

Ја ћу да убацим Маслова у овај дијалог, човека из времена сасвим другачијег од ове двојице.

Маслов: Када сам смишљао своју теорију о људским потребама, посматрао сам Човека и био убеђен да човека, не само мог времена, него сваког,  човеком чине 2. 3. 4. и 5. група потреба. Ако је комфор све, онда је човек изврнуо моју лествицу и на врх ставио физиолошке потребе, при томе не разликујући потребе од жеља.