Рад Ученичких парламената - Грађанско васпитање

Ми, као чланови комисије за сарадњу са Ученичким парламентом могли бисмо као први да им предочимо предности доброг функционисања овог органа у школи. Ако бисмо их упутили на добру праксу рада парламената у другим школама, можда би увидели предности и заинтересовали се.

Чланови парламента су упућени у рад других парламената и схватају значај и улогу парламента у школи.Проблем је што нису сви мотивисани да дају свој допринос парламенту већ су неактивни.Један од разлога за то је избор ученика на неодговарајући начин,без поштовања предвиђене процедуре .Неке разредне старешине не прихватају чињеницу да успешан рад парламента олакшава рад у школи,већ имају супротно мишљење ,па избору чланова парламента приступају површно.  Код нас је проблем и у томе што се не можемо похвалити да је  парламент до сада обавио нешто значајно,што ће се свакако  променити ове године.

Могу само да изнесем једну активност коју смо препустили да осмисле ученици и похрлили су да одлучују у Ученичком парламенту. То је школски разглас. Нажалост, разглас није дуго трајао, а парламент није показао ни трун толеранције према другима: непрестано су се свађали око музике. При посредовању наставника (највише мене јер је разглас део уз библиотеку) да одреде дане кад се шта слуша и пушта, љутили су се што им се мешамо у посао. Али, зато су млађи ученици савршено функционисали, али код њих није било много демократије. Учитељице су изабрале ученике, а ли су се изабрани свосјки трудили да удовоље свима, осмишљавали и неке питалице на одморима и најаве и свашта нешто. Само због њих ми је жао што је разглас ускоро "пукао" од беса великих. Тужна истина. Нисмо сви зрели за демократију, бојим се да ни немају од кога да науче јер оно што око себе виде је страшна борба моћи, демонстрација силе, а најбоље пролазе корумпирани.

Слажем се са Славицом да млади гледају примере одраслих и усвајају њихове обрасце понашања. Међутим, не смемо престати да им указујемо и на оне друге, додуше малобројније примере другачијих, позитивних понашања. Ученички парламенти су преамбициозно схваћени и зато се чини да не могу и не раде ништа. Требало би кренути са укључивањем у једноставније задатке, да бисмо једног дана имали Ученички парламент који ће учествовати у решавању битних ствари школског окружења.

Уколико су учитељице изабрале ученике на основу свог нахођења,онда то није демократски,мада може добро функционисати  јер ко боље познаје ђаке од учитељице. Ако су разговарале са одељењем о разгласу,дале заинтересованим ученицима да израде и представе пред одељењем план рада,организовале гласање,онда је то и те како демократски.Када би тако радиле учитељице за неколико година  добили би парламентарце који су прави представници својих одељења и који  примењују демократске процедуре.

Хвала Марсела.Ово су веома корисна искуства која се могу  применити у свакој школи.Када се више људи укључи у мрежу и у нашу групу,поделићемо доста искустава која ће нам значајно олакшати рад и оснажити позиције Ученичких парламената.

Да се не варамо: рад ученичких парламената зависи доста од нас. Многим директорима и професорима не одговара рад овог тела. Ја у томе видим проблем број 1.

Радим у средњој школи,и координатор сам Ученичког парламента..6.г.  За разлику од основне школе, представници који учествују у раду парламента су ученици од 1-4 г. и има их 56....било је тешко прве 2 год.мотивисати их , али и због специфичности рада и облика наставе који се изводе у питању је стручна школа, уклапања смена, распореда...и осталих техничких проблема.....да не заборавим не разумевање колега....ја данас могу рећи да сам поносна на Ученички парламент, у питању је Зуботехничка школа, Звездара.....уложено је пуно рада...времена....пожртвовања и упорности од стране мојих ученика и мене, подршке школске управе...и мој радни дан некад траје 10 сати....они то знају и вреднују...( из тих разлога се извињавам  што ретко присуствујем форумима...дискусијама...у оквиру семинара)...подељене су улоге које се преносе на млађе генерације...старији уче млађе...вршњачка едукација...гласање и кандидатура...јавна.хол школе,пројектор презентације тј.представљање јавно кандидата, пишу мотивациона писма...шта и колико могу да утичем на успешан рад парламента, анкете..толеранција, комуникација релација наставник-ученик, кодекси облачења, ненасилне комуникације-вршњаци,медијатори-путем,часова одељенских заједница, спортски турнири, заседање констит.седнице у Скупштини града, акције хуманитарног типа, оснивање радних тела парламента-зависно од интерес.ученика ....најзначај.пројекат који већ 4.г.реализ.Дан замена улога....наставни дан....учествује и управа школе, педаг.психолош.служба, секретаријат, ненаставно особље....и немам програм рада Ученичког парламента...али доста тога...сарадња са локалном самоуправом, пројекти који афирмишу и подстичу развој ученика, канцеларија за младе, округли столови у другим школама....у све су максимално укључени.....

Музика уместо звона, уређење школ.дворишта , све реализовано..и трудимо се да заједно све то сачувамо...дословно све активности у школи подржавамо и помажемо....од свечаности, приредби, прослава....наравно заједно...кооперативно!

Не знам да ли је право место за писање онога што желим да кажем,али сам ову тему нашла као најсроднију.Другу годину заредом сам координатор Вршњачког тима за борбу против насиља.Сарадњом са тимом и њиховим укупним радом сам презадовољна.У питању је средња школа,Економско-трговинска из Крушевца.Ученици су толико пуни идеја,позитивне енергије и жеље за радом да сам ја одушевљена.Пуно времена проводим са њима,знам шта значи радити и по 10 и више сати,али кад видим њихово задовољство добро урађеном акцијом ништа ми није тешко.Не могу ни да побројим све акције које су спровели у циљу превенције насиља.Поред предавања и трибина који се подразумевају баве се вршњачким подучавањем,организују многе хуманитарне акције(тренутно је у току скупљање гардеробе,књига ,играчака... за децу без родитељског старања),обележавају важне датуме и још много тога.По мом искуству изузетно цене професоре који хоће да их саслушају ,подрже их и помогну им.Њихов рад је ове године и препознат и цењен од општинског Тима за борбу против насиља па су позивани и активно учествују у свим акцијама на нивоу општине.Највећи ми је проблем неразумевање одређеног броја колега(а није их мало) , јер по њима деца све то раде да би повремено изашла са неког часа.Нико од њих се није запитао ,а  и не зна,колико и та деца и ја потрошимо свог слободног времена да нешто урадимо што је од користи за целу школу.Наравно,највећи су критичари они који једва чекају да им се заврши радно време и да малтене трчећи изађу из школе.

Ипак,мене то само тренутно наљути и одмах настављам даље јер сматрам да смо ми у школама због ученика и да свако од нас треба да уради све што може да их подржи и усмери у добром правцу.