Конкретно, мислим на развојним планом предвиђене, формализоване активности, које нису у сфери тренутног надахнућа, "добре вибрације" између разредног старешине и расположеног родитеља... Трагам за начином и путем до озбиљног, проактивног укључивања родитеља и локалне заједнице у живот школе!
Поделила бих са вама своје почетно истраживање Интернета на ту тему http://www.scoop.it/t/roditelji-lokalnazajednica
Овај део планираних активности односи се на акције које ће школа спровести са циљем (жељом) да формализује, конкретизује и активира односе са родитељима и локалном заједницом. Кренули смо од овим претпоставки:
1. Све породице и школе желе најбоље за своју децу
2. Сва деца имају право и могућност да досегну свој пуни потенцијал
3. Породице су први и непрестани едукатори своје деце
4. Ефикасне школе обезбеђују подстицајно и подржавајуће образовно окружење
5. Породице и школе цене квалитетно образовање и професионалну експертизу наставника
6. Породице и школа уважавају различитост породица и користе је као ресурс за изградњу партнерства и школске заједнице
7. Партнерство породице и школе базирано је на узајамном поверењу, поштовању и одговорности
8. Преузимање иницијативе је пресудно за изградњу, одржавање и обнављање партнерства
9. Партнерство породице и школе стимулише мотивацију и учење код деце
10. Партнерство породице и школе ојачава везу школе са локалном заједницом
11. Партнерство може да укључи све организације које подржавају породице и школу
Дефинисали смо и структуре за подршку и одредили почетна задужења акционог тима школе.
Инспирисани искуствима из Аустралије, разрадили смо 7 кључних области партнерства пориодице и школе:
А. Успостављање ефикасног система комуникације
Б. Повезивање учења код куће са учењем у школи
В. Изградња духа заједништва и идентитета
Г. Препознавање улоге породице
Д. Заједничко доношење одлука
Ђ. Колаборација са локалном заједницом
Е. Учешће породице у животу школе
Детаље прочитајте у документу који прилажем.
Сматрам да су родитељи веома важан партнер у образовању и да у интересу свих, а пре свега, деце морамо радити тимски како би сваки проблем био решив.
Од прошле године је Министарство просвете започело пилот-пројекат "И родитељи се питају" у пет општина. Формирани су ОСР (Општинси савет родитеља) који су састављени од родитеља представника из свих образовних установа на тој општини (вртићи, основне, средње, специјалне школе). Иницијатива је покренута на основу примера из окружења и главна идеја је да се родитељи подстакну да учествују у раду и животу школе, да буду обавештени и активно учествују у образовању своје деце. Озбиљно се ради на превазилажењу јаза између родитеља и наставника. Ја сам у том Савету као родитељ. Многи родитељи су скептични, не разумеју баш најбоље идеје, доста кукају и жале се, али се неке ствари ипак мрдају са мртве тачке. Школски Савети родитеља почињу нешто да предузимају, почињу да постављају питања, јављају се родитељи да учествују у раду неких тимова, укључују се и све више знају, чак и организују манифестације. Захваљујући тој едукацији родитеља, постоји шанса да родитељи више сарађују. Ја, као наставник и родитељ, мислим да треба мало едукације и наставницима, а родитељима треба много едукације.
Више о свему овоме: И родитељи се питају
Као библиотекар, имам одличну сарадњу са родитељима. Доносе књиге за библиотеку, изнајмљују, шаљу децу у библиотеку, прате страницу о библиотеци на сајту школе, иду са мном и децом у позориште, једна мама организује одлазак у позориште.