Бодови и / или знање | Форум

админ.
Славица Јурић март 26 '12
Знам људе у образовању који прецизно воде евиденцију о сатима похађаних семинара и ни сата више, ни за живу главу. Знам и оне које похађају све и свашта, без плана и без става - под једним условом: да је бесплатно или да им школа плати. Знам, додуше, и оне које не занима ништа, платио им неко или не платио, дошао им на ноге или они морали да протегну ноге,  и уопште се не плаше за своју лиценцу.
Знам и оне који имају далеко више непризнатих сати јер се усавршавају сами, похађају неке обуке и семинаре који нису акредитовани, уче од других, трагају за новим знањима на ове или оне начине не питајући се да ли ће им се то вредновати.
У које ви спадате? Чиме се правдате или напајате?:) Који су ваши разлози?
Форумску поруку уредио је Славица Јурић март 26 '12
Пре извесног времена, било је потребно урадити радну биографију и најтежи део посла ми је био да наведем све семинаре које сам похађала, колико сати ми је сваки од њих донео, да ли је обавезан или изборни. Навела сам неке од њих, а добар део нисам.А било их је заиста много.Можда неодговорно и непрофесионално с моје стране, али тако је. За све ове године, школа ми је платила један једини семинар. Волим да истражујем и волим да учим, размењујем искуства,и примењујем у настави, и никада нисам размишљала да ли ће ми то неко платити или да ли сам сакупила довољан број сати. Ко зна, можда ће се то некад вредновати, а ако се и не вреднује, нема везе...Мене ћете виђати на скоро свакој обуци, семинару и свему новом што се смисли и појави на овим нашим просторима.;) Него, јел' чуо неко за неки нови семинар? :D
Форумску поруку уредио је Слађана Трајковић март 30 '12
Горан Милинчић март 30 '12
Још од 1997. кренуо сам да скупљам позитивну енергију са семинара '' Чувари осмеха'', незнајући да ће се једног дана она претворити у неке сате...Касније је уследила права канонада семинара, све до 2004...постао сам и водитељ неких од њих...А онда је уследио један период мировања, да бих у последња два месеца прошао четири семинара. Немам појма колико је то сати, нити сабирам. Радим оно што ме занима и што ће ме професионално ојачати. Невероватно је то што се код мене дешава: што више учим, то ми још већа глад за новим...Значи, не верујем:) 
Ана Милуновић март 31 '12

Знам да је страшно то што нам неко бодује или не бодује оно што радимо, али је још страшније што нам прикупљене сате ,,бришу“. Зар ћу ја заборавити оно што сам учила 2003. када сам била на радионици за драмске секције? Наравно да нећу. Али, то ми се више не важи! Зашто?

Горан Милинчић март 31 '12
Ана, не мислим да се не важи. Предвиђено је да у сваком циклусу поседујемо сате. А оно што смо научили и наше сертификате, нико не брише. Верујем у то.
Smatram da je edukacija i stručno usavršavanje zaposlenih u prosveti suštinski veoma potrebno da bi se obezbedila kvalitetnija nastava, ali uvođenje bodova je ujudurma nekompetentnih ljudi iz ministarstva. Pretpostavljam da je ideja da lenštine prosvetare nekako nateraju na stručno usavršavanje, pa uslovljavaju tim da  svaki zaposleni u obrazovanju mora da ima, u periodu od pet godina, najmanje 100 sati programa stručnog usavršavanja. Lično mislim, da usavršavanja treba da bude, ali da se nastavnici ne trebaju time uslovljavati, ili se po toj osnovi deliti u neke kategorije jer to stvara izvesnu nezdravu atmosferu. 
модератор
Мира Меглић апр. 4 '12
Похађам семинаре од 1988. године. Студирала сам библиотекарство и добила посао школског библиотекара. Посећивала сам семинаре које су организовале БГБ и НБС, јер, у то време, у Београду није било Катедре за библиотекарство. Семинари су пружали обуку запосленим у библиотекама, углавном са темама стручних библиотечких послова. 

 Били су корисни и усмерени на практичну обуку, посебно колегама који су прешли из наставе у библиотеку.

  То се понављало годинама и постајало досадно. 

 Право освежење је пристигло са примерима добре праксе у раду школских библиотекара. 

И још нешто: сви су семинари били бесплатни, а бодове нико није ни помињао.

  Када данас прелистам Каталог стручног усавршавања, пожелим да похађам многе (изборне), мени занимљиве. Понекад ми није важна ни цена.

Бодови свакако неће бити уграђени у праксу, ако семинар није понудио нешто употребљиво.

Форумску поруку уредио је Мира Меглић апр. 4 '12
Мишљења сам да знање са семинара и свих других облика усавршавања и учења нико не може да ми узме, али волим :) да добијем папир за то, без обзира да ли неко те папире гледа или не. Не преводим те папире у новац, време, потребне сате, не машем њима, али тада свој труд и знање претворим у једну заокружену целину :) На крају крајева, те 'папириће' имам и из времена док их нико није тражио.
Растужује ме што је неко увео обавезу сакупљања па се све претворило у нешто друго од суштине: научити нешто ново или се подсетити нечега што нам стално измиче пред најездом новина у сваком смислу.

Бирам семинаре на којима могу научити нешто ново, али веома често цена диктира избор, тако да уколико је семинар прескуп сама се информишем о тој теми. Наравно  и ја сакупљам сате. У односу на колеге које су на овој мрежи рекла бих да имам мало сати, али у односу на моје колеге из школе имам бар дупло више.

Занимљиви су ми и електронски и неелектронски семинари, а евиденцију не водим док ми не затраже из школе. Нажалост у мојој школи не постоји интересовање колега за електронске семинаре.

Жалосно је што су нам увели „норму“ колико сати усавршавања треба да имамо, јер наставник треба ако не испред бар да иде укорак с временом и стално да се усавршава и уводи новине.

Форумску поруку уредио је Виолета Станковић апр. 4 '12
Pripadam ovoj grupi koja pohađa seminare bez obzira dajuli sertifikate ili priznanja ili ne daju. Priznanja.  Sertifikati mi nisu prioritet sa nekih seminarra PIL-ovih nisam išao u Beograd po sertifikat i ako sam seminar do kraja uredno odslušao i odradio. Zaljubljenik sam seminara i učenja na daljinu i to ću pratit sve dok imam ovo interesovanje. Seminare biram prema mojoj proceni bitnosti i ako je moguće da budu besplatni ili da škola plati, pored moja dva studenta kojim plaćam studije nemam sredstava za seminare i ako bih i to platio. 
Анка Рашић авг. 1 '12
Као и већина колега похађала сам многе семинаре. Некад сам бирала семинаре по цени, неке  са занимљивом темом, неке из радозналости. Волим да сам у току, радимо такав посао да захтева стално усавршавање. И мени су изузетно занимљиви  онлајн семинари. Најефтинији семинар  "Блог, Твитер и Фејсбук у настави" а највише научила.  Мада су ме неки тотално разочарали, то и  није разлог да и даље учим.
Похађала сам велики број семинара, имам мали милион сати, више их не бројим. У старту сам уписивала све што је у онлајн понуди, бесплатно или јефтино, рачунајући да ћу нешто ново и важно научити. Сада могу да изаберем и препоручим ПИЛове семинаре - користиће свима који желе да примене ИКТ у настави; "бачкопаланачке" - промовишу новитете у ИКТ, општу културу и писменост :); Е-писмен - за оне који желе да се усаврше у примени ИКТ уз духовите админе и дивну атмосферу;  и кога занима инклузија семинари школе "Милан Петровић" из Новог Сада су одлични.
Углавном бирам семинаре чија ме тема занима, али често сам у ситуацији да, по директиви, присуствујем семинарима за које лично нисам заинтересована. Сати имам сасвим довољно, можда и превише. Похађала сам и акредитоване и неакредитоване семинаре, електронске и физичке. Стручно усавршавање ми је веома важно и заиста се трудим да професионално напредујем.

Нисам противник увођења бодова, јер мислим да то јесте једини начин да се велика већина наставника натера да почне стручно да се усавршава. Могу да разумем да неког ко је пред пензијом то не занима, али не могу да разумем да не занима неког ко је тек завршио факултет и запослио се.
Марина Панић сеп. 29 '12
Не постоји семинар који ме није на неки начин, посредно или не мотивисао и покренуо на акцију. Заиста се трудим да разумем циљеве семинара и да их на некакав начин и имплементирам у сопствену праксу.
Волим да похађам семинаре без обтира на то да ли су акредитовани или не , али не желим да то буде губљење драгоценог времена.Зато волим да чујем мишљења и препоруке својих колега,који су већ похађали семинаре за које сам ја заинтересована.
модератор
Идем на семинаре, конференције, трибине, састанке Актива, којејакве школе и курсеве. Не гледам да ли је акредитован семинар ако ме јако занима тема. Не бојим се за сате, јер је систем замишљен да сви добију минимум. Трудим се да прођем што јефтиније, али не бежим ни од плаћања из свог џепа јер то сматрам инвестицијом у своју професију и лични напредак. Требало ми је времена да научим да одаберем где ћу да утрошим време и проценим да ли нешто могу да очекујем.
Добрила Костић март 13 '14
Уморна од подучавања, одмарам се учећи. Семинари су мој бег од галаме, цике и вике, моја забава у позним ноћним сатима, кад сви спавају. Немам више "ситне деце" којима треба бајка пред спавање и, суочена сама са собом, несаницу лечим радећи нешто креативно. Развојем ИКТ, видим да је дошло време да, старо научим на нови начин. Ипак, не желим да ме време прегази. Па, ево ме, после силних година затишја, летим са семинара на семинар, истражујем, примењујем, ширим своје видике и уживам.