Александар Ерић

Аватар

Пријатељи

админ.

RSS

Без садржаја
Морате да се пријавите да бисте оставили коментар
окт. 3 '12
ZA MOJE DRAGE KOLEGE !!!

Znamo da je nastava regulisana Zakonom o osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i nastavnim planom i programom koji propisuje Ministarstvo Prosvete. Nastavni program izrađuju ekspertski timovi stručnjaka iz raznih oblasti, koji formira ne znam ko. Nastavni plan i program je osnovni normativni akt koji obavezuje njegove izvršioce (upravu škole i nastavnike).
Ako je nastavni plan i pro¬gram osnovni normativni akt koji obavezuje, sve zaposlene u školi, da ispoštuju zakonom predviđeni plan i program, postavlja se pitanje da li se uvek i u svim školama ova obaveza u celosti poštuje, a ako ne . Zašto?
Pitanje: ko su ti eksperti?Ljudi iz istruke,oni sa dnevnikom u ruci,ili ne,moralni kvaliteti tih stručnjaka,njihove reference,nacionalna i politička pripadnost, interesi u poslu na kom su angažovani i itd ?

Identifkacija problema u ostvarivanju nastavnog plana i programa

Nastavni plan i program usmerava rad svih zaposlenih u školi. Nastavni plan i program je polazna osnova i krajnji ishod rada. On je osnova u planiranju i programiranju rada kojim treba da realizuje u njemu postavljene ciljeve i zadatke. Osnovni problem u njegovom ostvarivanju leži u nedostatku nastavnih sredstava, u opremljenosti škola.
Po mom dubokom ubeđenju ne postoji niti jedna osnovna ili srednja škola reprezentativnog karaktera – koja ima sve uslove rada po pedagoškim standardima.. Osnovu ovog problema vidim u nedovoljnoj angažovanosti DRŽAVE i njenih institucija, na čelu sa Ministarstvom prosvete, koja ne izdvaja dovoljno novca za opremanje škola, kao i direktora škola, koji nerado izdvajaju novac iz ionako skromnog školskog budžeta, nezainteresovanosti pojedinih profesora za izvođenje nastave kada shvate da od sredstava nema ništa.
Još jedan možda i prvi uzrok problema realizacije nastave vidimo u stavovima učenika prema obrazovanju, koja su se znatno promenila u odnosu na ranija vremena. Promenjena su njihova osnovna znanja i njihov stav prema školi i nastavnicima, disciplini, autoritetima, njihov stav prema životu uopšte, kao i šta žele da postignu u njemu. U prilog ovome, je i činjenica da su danas deca puno manje zainteresovana za obrazovanjem, kao vidom zadovoljavanja svojih potreba i ispunjenjem svog slobodnog vremena.
Danas se učenici „virtualno“ bave obrazovanjem kroz video igrice, kladionice, a sve ih je manje na igralištima, sportskim dvoranama,skolskim bibliotekama,muzejima i dr.
Ovoj situaciji doprinosi a neka me neko ubedi u drugačije: generalni stav odgovornih institucija Vlade koja je marginizovala Prosvetu kao nosioca stvaranja zdrave nacije, koja bi bila okosnica budućnosti Srbije.
Problem stručnog usavršavanja
Stručno usavršavanje postaje sve lošije zbog neadekvatnog pristupa problemu i potrebama nastave. Prvi problem leži u činjenici da profesore, nastavnike i učitelje, direktne učesnike nastavnog procesa, niko ne pita ništa. Praksa stručnih seminara temelji se na lošem pristupu organizatora i predavača, koji na osnovu siromašnih informacija određuju teme predavanja,a za koje se ne može naći direktna primena na časovima. Komunikacija na seminarima je jednostrana, a kreće se u smeru predavač- organizator, organizator- predavač , umesto da kroz debate otkriju probleme u nastavi i da kroz praktično učenje, vežbanje, mišljanja drugih, daju konkretne zaključke i rešenja koji bi u budućnosti mogli da pomognu u poboljšanju procesa nastave.
Česte odluke da se pojedini seminari poništavaju posle izvesnog vremena,odluka da se stručno usavršavanje plati iz ionako skromnog budžeta onih koji žele usavršavanje,dovela je do sve manjeg broja posećenosti ovakvih seminara od strane profesora, a oni koji i prisustvuju, svoje aktivnosti isključivo svode na druženja i zabavu i želju za dobijanjem sati tj.bodova. Ovakav neprofesionalan odnos nalogodavca,organizatora i predavača stručnih usavršavanja,
direktno utiče na sve prisutniji nedostatak motivacije u radu nastavnog kadra.


Problemi pritisaka na školu i na zaposlene u njoj

Sve su pristuniji pritisci na profesore,nastavnike učitelje od strane roditelja,direktora škola, a sve češće i od samih učenika.
Glavni uzrok ovog problema je u pritiscima roditelja na direktore škola. Roditelji su mišljenja da njihova djeca moraju imati ocjenu „odličan“ i dobar prosek, mada često bez ikakvog osnova.
Političari zagovaraju stav da je obrazovanje skup proces,te samim tim nema jedinica i ponavljanja.
Direktori škola slepo ih slušaju , vrše pritisak na profesore ,što dovodi do ograničenja u primjeni nastav.plana i programa, inovacijama, jer se pojedini profesori boje reakcija roditelja i direktora. Sve ovo dovelo je do toga da se od celokupnog nastavnog plana i programa, provode samo pojedini nastavni cilkusi, koji nisu „opasni po zdravlje učenika“. Ovakvim pritiskom i mešanjem spoljnih činioca, nastava se svela na nepotpuni nastavni proces, gdje preovladava formalni način provođenja nastavnog plana i programa, koji se sveo samo na upisivanje nastavanih tema i nastavnih jedinica u dnevnik, vođenje računa da se učenici ne povrede na času i da se učenici ni nakoj način ne nađu uvređenim i povređenima,( jer onda sačuvaj bože, :pa doći će novine,nadzor,roditelji,čuće i reagovaće savet roditelja ), pozivanja na razne pravilnike i zakone itd.

Zaključak

Uvek na pojedina pitanja koja sebi često postavljam, nalazim u odgovorima razna opravdanja, a onda praksa me demantuje. Sve je više alkohola, duvana i droge u školama ,o nasilju svih vrsta i oblika da i ne govorim,pojava da učenici upisuju 5 razred a ne znaju da čitaju i pišu, o računanju i da ne govorim.
Pa gde je tu bezbednost,da li se ljubav na takav način uči i doživljava,jel su nasilje, ekstremni nacionalizam,huliganstvo,mržnja prema drugome i svoje domovine, one socijalne interakcije kojima trebam učiti đake ?
Živimo u vremenu kada evropske integracije zahtevaju reformu obrazovanja. Postavljam logična pitanja: Možemo li krenuti u proces reformi sa ovako lošim stanjem u nastavi. Ako samo konstatujemo probleme i na kraju ništa ne uradimo, nećemo nikada pružiti veće mogućnosti pozitivnog i svrsishodnog delovanja na učenike. Kako očekivati željene pozitivne efekte nastavnog procesa sa ovako lošim stanjem materijalnih uslova rada? Sve su to pitanja na koja hitno moramo dati praktičan odgovor , to jest moramo naći načine i sredstva stvaranja što boljih uslova rada u procesu obrazovno- vaspitnog procesa, a sve to u cilju stvaranja jakog,zdravog i pametnog pojedinca i kao takvog stavljanja na potrebe nama i naše lepe otadžbine SRBIJE!!!


Veliki pozdrav Nastavnik Aleksandar Erić

ZA MOJE DRAGE KOLEGE !!!

Znamo da je nastava regulisana Zakonom o osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i nastavnim planom i programom koji propisuje Ministarstvo Prosvete. Nastavni prog...See more

Новости

No Content